Kako klimatske promene utiču na organsko pčelarstvo?

Poslednje dve godine bile su jako izazovne za pčelare. Slabe paše, nepovoljni klimatski uslovi, sporadična trovanja pčela itekako su uticale na prinos meda. Onima kojima je možda za nijansu "teže" su proizvođači koji se bave organskim pčelarstvom. Jedan od takvih je Darko Batinić (30) iz Lazareva kod Zrenjanina koji intenzivno pčelari već deceniju, dok se organskim bavi poslednje tri godine.

"Ova godina je generalno slabija za pčelarstvo, a pogotovo za organsko, te sam izvrcao oko tonu i 200 kilograma organskog meda. Pčelinje paše su postale manje izdašne i kraće traju u odnosu na ranije godine usled klimatskih promena. Sve češće se događa da tada bude i loše vreme što dodatno utiče na smanjenje prinosa meda", objašnjava Batinić za Agroklub.

Postojeći med i organski šećer za prihranu

Ovaj inače doktorand ekoloških nauka na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu svojih 100 košnica seli u toku godine u okviru dozvoljenih lokacija za organsko pčelarstvo i na ispaše uljane repice i suncokreta na imanje "Ecoagri Serbia". Zimu provode u specijalnom rezervatu prirode Carska Bara. Tokom perioda mirovanja, kaže da se trudi da koristi već postojeći med iz košnice za prihranu i stimulaciju matice, ali i organski šećer za dopunu hrane.

"Za zimski period pčelama ostavljam znatne količine meda koje kasnije u proleće opet koristim za stimulaciju matice. Ali isto tako moram naglasiti da je organski šećer višestruko skuplji od konvencionalnog."

Klimatske promene evidentno utiču na pčele jer su one veoma osetljivi organizmi koji mogu služiti i kao biomarker - pokazatelj stanja životne sredine i zagađenosti.

"Što se tiče ponašanja pčela prisutna je razlika u ponašanju između organskih i konvencionalnih košnica pogotovo na uljanoj repici gde su organske izrazito mirnije u odnosu na konvencionalne, što je bi bilo interesantno istražiti", predlaže ovaj mladi pčelar.

Otežana borba sa varoom

Međutim, naglašava da globalno otopljavanje utiče i na produženje prisustva legla u košnici što otežava borbu sa varoom pa stoga apeluje i na pčelare u konvencionalnoj proizvodnji da obrate pažnju na ovu pojavu i prilgode tretmane shodno tome.

Kako pripremiti rastvor oksalne kiseline i tretirati pčele od varoe?

"Borba sa varoom i u konvencionalnoj proizvodnji je izuzetno teška dok je u organskoj taj prostor sužen, pa je neophodno znanje kako bi mogli da se borite protiv varoe. Za borbu protiv ovog krpelja prvenstveno koristim eterična ulja, ali ova godina će biti prva gde ću koristiti samo tretman toplotom", navodi zrenjaninski pčelar i pojašnjava da je to izuzetno spor i rizičan tretman jer u sučaju pogrešnih parametara može izazvati potpun gubitak košnice, ali je sa druge strane veoma efikasan.

Bavljenje organskim pčelarstvom je izazovno iz mnoštvo uglova, smatra Batinić, počevši od primene novih znanja, preko uvođenje novih metoda pčelarstva, do ogromne papirologije i saradnje sa sertifikacionom kućom.