Jedino pčelarsko sokače u Srbiji

Svako selo ima svoje specifičnosti po kojima se prepoznaje. Neka su se pročula po uspešnim ljudima i vrednim proizvođačima, a druga po znamenitim objektima. Konatice su jedinstveno selo po tome što verovatno jedino u Srbiji ima svoje pčelarsko sokače.

A u sokačetu nalazi se pet domaćinstava, i pet pčelara, a za sve to zaslužan je pčelar, sveštenik u penziji Nedeljko Kusmuk. On je prvi doneo košnice u sokače, i komšije snabdeo pčelama i medom.

Pčelarenje dugo 50 godina

Nedeljko pčelari već gotovo pola veka, a u porodici Kusmuk pčelarstvo ima dugu tradiciju.

"Bavim se pčelarstvom od malih nogu. Otac je imao košnice, pčelarstvo nam je porodična tradicija od pradede, dede, i moji sinovi se bave pčelarstvom, a nadam se da će u budućnosti to činiti i moja tri unuka", započinje priču Kusmuk.

Nedeljko na početku nije bio veliki pčelar, ali se broj košnica iz godine u godinu povećavao. Danas ih u pčelinjaku ima preko 150. Ova godine nije bila medonosna.

"Pčelarstvo je nama od početka bio porodični hobi. Kada su deca porasla, i unučad pošla u školu, unapredili smo pčelarsku proizvodnju i povećali broj košnica, tako da smo sada od amaterskog pčelarenja prešli u malo ozbiljnije. Na pojedinim mestima je bagrem medio, gde ima dosta košnica i gde su društva bila jaka, tu se nešto i donelo meda, a gde je manje košnica i društva slabija, pčele nisu mogle doneti med gotovo ni za sebe, a kamoli za pčelara", ističe ovaj pčelar.

Bagremov i suncokretov med lako nađe kupca

Pčele stizale i do Guče

Svi ozbiljni pčelari sele svoje pčele, а Nedeljko ima svoj kamion za pčele i prikolicu, pa njegove pčele pasu širom Srbije. Da bi pčele dobro prezimele, važno je da u košnicama bude dovoljno kvalitetne hrane, a to znači bar dvadeset kilograma meda, uz to i mere zaštite.

"Selim pčele na više mesta po Srbiji, uglavnom je to okolina Valjeva, Divčibare, Guča, Ivanjica, Сjenica, Ražana, zatim pčele selimo u Vojvodinu na sunokretovu pašu. Pčele su spremne, i sada mirno zimuju, sva tretiranja su završena, poslednje je bilo tretiranje sa oksalnom kiselinom. Zaštitili smo ih od varoe, što je i najbitnije. Nadamo se da će zima biti blaga. Ako pčele prezime kako valja, na proleće krećemo sa pašom", najavljuje Kusmuk.

Pčelarstvo kao lek

Bagremov i suncokretov med, koji se proizvodi u porodici Kusmuk, je odličnog kvaliteta, pa lako nađe kupca.

"Med prodajemo uglavnom kući, ono što preostane i ne proda se kod kuće, prodaje se na veliko nakupcima. Učimo zajedno, ja od njih učim ovo što je sada novo, a oni od mene uče praktične stvari. Čovek kada je najumorniji i kada ima najviše problema, treba da ode u pčelinjak, jer kada otvori košnicu, i počne druženje sa pčelama, na sve probleme zaboravi", zaključuje Nedeljko Kusmuk.

Ovaj domaćin je i dalje aktivan u pčelinjaku, ipak posao sve više preuzimaju mlađi, a od njih zavisi da li će se proizvodnja meda povećavati.

Foto: Pixabay/Polly Dot, Mirjana Stepić