Edukacijom poljoprivrednika sprečiti uginuće pčela

Masovno uginuće pčela, koje se u poslednjih nekoliko godina često događalo, zabrinulo je stručnjake iz te oblasti u Srbiji i svetu, jer je tako u opasnost doveden opstanak preko 20.000 biljnih vrsta, čiji su glavni oprašivači pčele. Iz straha da se ne obistini predviđanje velikog naučnika Alberta Ajnštajna da bi u slučaju nestanka pčela, čovečanstvu ostalo još samo četiri godine života, ljudi širom sveta organizuju akcije, čiji je cilj povećanje broja uzgajivača ovih korisnih insekata. 

Gubici pčela drastično povećani u posednjih desetak godina

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, dr Mića Mladenović, upozorava da su poslednjih godina uginuća pčela u svetu i kod nas mnogo veća nego ranije. Kako prenose Novosti, u našoj zemlji se, u zavisnosti od lokaliteta i biljnog pokrivača, ti gubici na godišnjem nivou kreću od 20%-37%, dok su se na primer Americi oni išli i do 65,8%, a do pre desetak godina bilo je uobičajeno da godišnji gubici pčela iznose oko 14,5%.

Apel pčelara: Ne prskati voćke u vreme cvetanja

Njegov kolega, univerzitetski profesor dr Svetomir Stamenković, ujedno i predsednik Udruženja pčelara Čačak, podseća na to da su pčele glavni oprašivači i one povećavaju prinos ratarskih kultura 20%-40%, a kod voćaka i do 80%, a najviše kod maline čak  82%. On naglašava da je na celoj planeti primećeno izumiranje pčela. Zbog toga u Sjedinjenim Američkim Državama, voćari plaćaju pčelarima 87 dolara po pčelinjem društvu, samo da bi im pčele oprašile voćnjak, pa tokom jedne sezone tamošnji pčelari imaju i po osam selidbi i na tome imaju značajnu zaradu. Kod nas to i dalje nije zaživelo, a slika je potpuno drugačija. Pčelari u Srbiji mole voćare samo da im sačuvaju pčele, odnosno da ne prskaju voće u vreme cvetanja, a naročito ne preko dana.

Vrednost jednog pčelinjeg društva 1.070 evra

Profesor Stamenković kaže da je vrednost jednog pčelinjeg društva mnogo veća od vrednosti meda. Stručnjaci iz Nemačke  i Švajcarske su izračunali da vrednost jednog društva iznosi oko 1.070 evra, od čega na med ide samo 100 evra, dok ostatak od 970 evra odlazi na oprašivačku funkciju pčela.

Šta ubija pčele?

Prema mišljenju stručnjaka, glavni uzroci izumiranja pčela različite bolesti, štetočine, ali i trovanje pesticidima. Kako ističe profesor dr Mića Mladenović najčešći uzročnik uginuća pčela je varoa, koja sama nanosi štetu sišući krv pčelama, ali i neadekvatni lekovi. Još veći problem je to što ona nanosi štetu pčelama i kao vektor virusa, odnosno što na pčele prenosi desetak veoma opasnih virusa koji ubijaju pčele i njihovo leglo. Osim varoe tu su još i GMO biljke, pesticidi od kojih su najopasniji imidaklopridi, kojima se tretiraju semena suncokreta, uljane repice, soje i kukuruza. Mladenović napominje da do nestajanja pčela, dovodi i jednolična ishrana, kao i nedostatak vode, kratak period zimovanja, manjak polena i globalno zagrevanje sa povećanom emisijom CO2 i metana, nekontrolisana i nestručna primena insekticida.

Voćari nedovoljno svesni o značaju pčela

Milovan Lukić, pčelar iz Dragačeva, koji poseduje preko 50 košnica, naglašava da je njemu i njegovim kolegama prošle godine uginulo više društava, dok se pojedincima broj košnica prepolovio. Za to su, prema njegovim rečima, najviše krivi nesavesni voćari, koji tretiraju voće usred cvetanja i to tokom dana, kada su pčele najaktivnije. Lukić tvrdi da voćari to rade najviše iz neznanja da im od pčela umnogome zavisi rod, pa bi zato jedno od rešenja, da se taj problem zaustavi, edukacija voćara, odnosno da im se jasno prezentuje značaj ovih korisnih insekata.

U slučaju uginuća poželjno je uzorkovanje i utvrđivanje uzroka smrti pčela

Profesor Mića Mladenović apeluje na pčelare, kojima se desi trovanje ili nestajanje pčela, a to se dešava najčešće posle izimljavanja od februara do aprila, da mrtve pčele uzorkuju i pošalju na dijagnostikovanje nekoj akreditovanoj laboratoriji za bolesti pčela, nekom veterinarskom fakultetu ili institutu. U našoj zemlji ima oko 980.000 pčelinjih zajednica, od toga, recimo, samo u čačanskom kraju oko 12.000, što je, prema oceni stručnjaka, malo s obzirom na to da je taj kraj poznat po voćarstvu i da ima sve uslove za razvoj pčelarstva.

Foto: Michelle Kemp / Flickr