Bolest pčela: Koje biljke mogu izazvati nektarsku toksikozu?

Idilično je posmatrati pčele kada lete od cveta do cveta i sakupljaju nektar, ali mnoge biljke nisu pogodne za pčelinju pašu. Kod pčela sakupljačica, kada uzimaju njihov otrovni nektar, javlja se nektarska toksikoza. Stoga, pčelari treba da budu svesni koje biljne vrste izazivaju trovanja, a smatra se da biljke iz 35 porodica stvaraju nektar koji je toksičan.

Otrovne biljke

Ljutići deluju bezazleno, ali mogu da izazovu veliki problem u pčelarstvu. U 2021. godini tokom proleća desilo se odsustvo cvetova drugih biljnih vrsta. Pčele su izletale, paše nije bilo, ali su mogle da pronađu cvetove ljutića. Polen ove vrste sadrži otrovnu, isparljivu materiju anemonol. Ovi oprašivači će izbegavati te cvetove. Međutim, kada su gladne, mogu da sakupljaju polen i nektar i s cvetova ljutića. A kada se otruju, gube sposobnost letenja, kruže po tlu u blizini košnica, krila su im raširena, a stomak smanjen. Nakon ovakvih pojava, u blizini košnica se mogu pronaći mrtve pčele. U tom slučaju pčelinja zajednica zbog nedostatka proteinske hrane slabi. 

Visoki delfinijum se veoma često uzgaja kao dekorativna biljka. Nije pogodan kao izvor polena i nektara zbog otrovnosti. Cveta tokom leta. Nektar se izlučuje u velikim količinama i lako je dostupan pčelama. Zabeleženi su i slučajevi trovanja onih koje su skupljale polen i nektar sa rane (krupnolisne) lipe. Ponekad možemo da vidimo veliki broj ovih insekata ispod stabala koje su izgubile sposobnost letenja i ubrzano se kreću. Toksikoza se završava njihovom paralizom.

Trovanje pčela na divljem kestenu se češće javlja po suvom vremenu. Vrsta je otporna na sušu i sadrži mešavinu saponina. Polen i nektar su otrovni. Trovanje je praćeno opadanjem dlačica, agresivnošću i gubitkom sposobnosti letenja. Bolesne pčele se izbacuju iz košnica, a kada se leglo hrani polenom s divljeg kestena ono izumire. Lutke se deformišu i uginu. Mlade, koje se izlegu su veoma često deformisane, nemaju noge i krila, i sitnije su od zdravih. 

Razne vrste bunika sadrže alkaloide, atropin. Trovanje s ovim biljkama izaziva kod pčela veoma izraženu agresivnost, napadaju životinje i ljude. Jedan deo ne može da leti, a mogu da razviju i paralizu koja traje 10 do 15 minuta. Posledice trovanja traju i do 10 dana, a ne može se predvideti kakvo će delovati na zajednicu. Neke izumiru, a neke izlaze iz trovanja veoma oslabljene. Kada se u periodu trovanja skine poklopac s košnice, znaju da jurnu na pčelara. Otrovi ostaju u saću i posle vrcanja meda.

Jedići su izuzetno otrovni. Njihove materije deluju na nervni sistem pčela i izazivaju paralizu nogu i krila. U slučajevima trovanja možemo u blizini košnica pronaći veći broj onih koje se kreću po zemljištu. One će da uginu od gladi, hladnoće i napada neprijatelja. Ukoliko otrovane sakupite što brže, stavite ih na toplo mesto i poprskate šećenim sirupom, oporaviće se. Samo deo otrovanih će se pojaviti u blizini košnice i to su uglavnom mlade, jer se otruju medom kojeg donose starije radilice.

Kako sprečiti nektarsku toksikozu?

Da bi ih sačuvali potrebno je u blizini pčelinjaka uništavati otrovne biljke, je će ih one posećivati kada nema drugih koje proizvode nektar. Od izuzetne važnosti je dobar odabir lokacije pčelinjaka i sadnja medonosnih. Što je raznovrsnija pčelinja paša, to je manja mogućnost da će pčele leteti na one toksične.

Od nektara nekih biljaka pčele prave "pijani med". Nakon konzumiranja takvog meda, kod ljudi se može javiti dijareja ili povraćanje, grčevi u udovima, svrab, poremećena srčana aktivnost, slabljenje organizma. Zanimljivo je da je on za same pčele apsolutno bezopasan.

Za njih su opasne i biljke čiji cvetovi mogu biti zamka. To uključuje orijentalni i baštenski mak i sve one koji se brzo zatvaraju, a dovoljno su veliki da zarobe pčele koje umiru od hladnoće tokom noći ili opijene isparljivim materijama. Cvetovi lipe, posebno srebrne, znaju biti zamka jer se one na njima ulepe slatkim nektarom. Miris lipe može biti poguban za njih jer padaju omamljene i lako stradaju. Ukoliko prežive pad, oporave se posle nekoliko minuta.

Zanimljivo je da heljda može delovati na slabljenje pčelinjeg društva. Heljdin nektar ima dosta neprobavljivih materija i njihov digestivni trakt postaje preopterećen. To može izazvati uginuće i slabljenje zajednice.