Bagremova paša - nagrada za pčele i pčelare

Svaki pčelar zna da je bagremova paša nosilac prinosa meda. Ovo listpadno drvo Robinia pseudacacia pripada porodice Fabaceae. Cvetovi su izuzetno bogati nektarom, a vreme cvetanja je pod velikim uticajem vremenskih uslova. Prvi cvetovi se otvaraju u aprilu i maju, nekada je glavna paša u junu, a pojedinih godina strada od mraza i niskih temperatura i nema cveta.

Pčelinja paša na bagremu može dati rekordne prinose. Možemo reći da su maslačak, vrba, prolećno i drugo cveće samo zagrevanje za cvetanje bagrema. Pčele na cvetalom bagremu imaju jaka društva, jer se oporave od zime i imaju pojačan unos.

Veličanstveni bagrem

Beli cvetovi su sakupljeni u grozdove. Veoma su bogati nektarom, ali da bi pčele i pčelari imali koristi od cvetanja potrebno je da se ispune određeni uslovi. Osim delovanja vremenskih prilika na cvetanje bagrema utiče nadmorska visina. Raste do 700 metara, a ranije cveta na nižim lokacijama. Pčelari koji su u mogućnosti prate cvetanje bagrema i sele košnice sa jedne lokacije na drugu. Tako produžavaju sezonu bagremove paše i ostvaruju ekstra prinos i prihod. Sezona bagrema na jednom mestu traje kratko. U najboljem slučaju govorimo o dve nedelje cvetanja. Pčelari računaju da od cvetanja šljive do cvetanja bagrema prođe mesec dana. Kada nađemo bagrem iznad 700 metara nadmorske visine on cveta, ali nema nektara. Na ovu pojavu delovaće i temperatura.

Bagremov cvet najviše nektara izlučuje na nižim nadmorskim visinama, kada su stabla dobro osunčana, nema vetra, vreme je toplo i vedro, a temperatura iznad 16ºC.

Od izuzetne važnosti je da u je u periodu cvetanja lepo vreme. Kada je kišovito pčele ne izlaze iz košnica i propuštaju sakupljanje nektara. Kako bi dobili bagremov med potrebno je da bagrem raste na većoj površini. Bitna je i starost stabala. Što su stabla starija opada prinos nektara, a samim tim i meda. Gustina stabala igra važnu ulogu. Što su stabla bolje osunčana, odnosno manja je gustina stabala, to je više cvetova i nektara za pčele.

Kako bi osigurali veće prinose pčelama je potrebno pomoću u vreme bagremove paše i obezbediti dobru ventilaciju u košnici. Razlog tome je što nektar sadrži 60 odsto vode i pčela treba da ga preradi u med sa 18 odsto vode. U tom postupku se izdvaja velika količina vode i neophodna je dobra ventilacija. To se postiže otvaranjem leta i podizanjem poklopne daske za 0,5 cm. Istovremeno se snižava i temperatura unutar košnice. Suviše vlage u košnici će pogodovati rojenju.

Bagremov med

Ovaj med zauzima prvo mesto po svojoj vrednosti. Sa jednog hektara bagrema pčele mogu da u jednom danu sakupe 15 kg meda. Ukupan prinos meda po košnici ide i do 70 kg kada je godina dobra, a ukupno prinos sa jednog ha ove paše može biti i 1.000 kg.

Pravi bagremov med je čist, blago žuto obojen, providan, blagog ukusa i mirisa. Ovaj med dugo ostaje u tečnom stanju. Ponekad mu treba i godinu dana da se kristalizuje. Osim što je odličan za konzumaciju, on je odličan i kao hrana za zimovanje pčela. Njegova pH je neutralna, lako se meša s drugim vrstama meda i koristi u prehrambenoj industriji. Sadržaj glukoze se kreće oko 35 do 36 odsto.

Ljudi koji su pod stresom treba da uzimaju ovaj med jer ublažava delovanje stresa na ćelijskom nivou. Ima i antibaktericidno, antiseptičko i antimikrobno delovanje.