PROIZVODNJA ARPADŽIKA I SADNJA CRNOG LUKA IZ ARPADŽIKA. P r o i z v o d n j a a r p a d ž i k a Setva semena za proizvodnju arpadžika je početkom marta. Na malim površinama arpadžik se proizvodi ručnom setvom na međurednom rastojanju 8 - 10... Više [+]

PROIZVODNJA ARPADŽIKA I SADNJA CRNOG LUKA IZ ARPADŽIKA.

P r o i z v o d n j a a r p a d ž i k a

Setva semena za proizvodnju arpadžika je početkom marta. Na malim površinama arpadžik se proizvodi ručnom setvom na međurednom rastojanju 8 - 10 cm, a na velikim površinama mašinski na rastojanju 10 - 12 cm između redova i 2 - 3 cm u redu. Posle 10 - 12 redova ostavlja se staza, širine 40 - 50 cm. Dubina setve je 2 cm. Količina semena iznosi 70 do 80 kg/ha.
Često se nakon obavljene setve izvodi valjanje glatkim valjcima, radi uspostavljanja kapilariteta u zoni semena.
Vađenju arpadžika pristupa se krajem jula ili početkom avgusta, odnosno kada su listovi počeli da žute. Vađenje je ručno ili posebnim vadilicama. Povađeni arpadžik dobro je držati 3 do 4 dana na suncu, a zatim vršiti čišćenje i klasiranje. Postoje tri klase: I - sitan arpadžik (7 - 10 mm), II - srednje krupan (10 - 15 mm), i III - krupan (15 - 20 mm). Prinos arpadžika iznosi: 8 - 12 t/ha.
Arpadžik treba čuvati na temperaturi 18 – 20 oC i pri vazdušnoj vlažnosti 65 - 70 %. Temperaturu ne smemo spuštati ispod 18 oC, kako ne bi došlo do jarovizacije arpadžika. Temperatura čuvanja arpadžika može biti od 2 do – 1 oC, ali nikako iznad 2 oC zbog pojave jarovizacije.

S a d n j a a r p a d ž i k a

Zasnivanje proizvodnje crnog luka iz arpadžika (male lukovice), još uvek se masovno primenjuje, naročito na manjim površinama (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2015.). Proizvodnja je sigurna, jer biljke brzo niču i dobro se razvijaju. Za sadnju se upotrebljava srednjekrupan arpadžik, prečnika 10 - 20 mm. Sadi se rano u proleće (početak marta), čim je moguće pripremiti zemljište. Sadnja se vrši u prethodno izmarkirane redove ili brazdice, blagim utiskivanjem rukom, nastojeći da se korenski deo arpadžika postavi prema dole. Ovako postavljeni arpadžik blago se prigrne zemljom, ukoliko ga pri sađenju nismo uspeli pokriti. Na većim površinama sađenje se obavlja specijalnim sadilicama, koje najčešće postavljaju arpadžik na 25 - 30 cm red od reda, a u redu na 8 do 10 cm. Ručno sađenje je na isto rastojanje. Dubina sađenja arpadžika je 2 cm.
Uzimajući prosečnu veličinu prečnika arpadžika od 10 do 15 mm, količina potrebnog arpadžika iznosi 500 - 600 kg/ha. Bitno je da arpadžik bude ujednačene veličine, odnosno kalibriran.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

NAČINI REZIDBE I DUŽINA LASTARA VINOVE LOZE. Prema rodnosti na čokotu razlikuju se dve vrste jednogodišnjih zrelih lastara: rodni i nerodni. Rodni lastari se po pravilu razvijaju iz zimskih okaca. Najrodnija su ona okca prvenstveno na jedno... Više [+]

NAČINI REZIDBE I DUŽINA LASTARA VINOVE LOZE.

Prema rodnosti na čokotu razlikuju se dve vrste jednogodišnjih zrelih lastara: rodni i nerodni. Rodni lastari se po pravilu razvijaju iz zimskih okaca. Najrodnija su ona okca prvenstveno na jednogodišnjim zrelim lastarima koji su se razvili na dvogodišnjoj lozi. Iz tog razloga se po pravilu u redovnoj rezidbi ostavljaju za rod jednogodišnji lastari koji su se razvili na prošlogodišnjem (dvogodišnjem) kondiru ili luku.
Lastari koji se razvijaju iz spavajućih pupoljaka su po pravilu nerodni i nazivaju se jalovaci. Pri osnovi lastara smeštena su tzv. uglasta okca od kojih je najviše po položaju najrazvijenije i naziva se crno okce. Crno okce se pri orezivanju ne uzima u obzir.
U zavisnosti od dužine orezivanja lastara vinove loze, razlikuju se kratki elementi – kondiri (kratki sa 1 – 3 okaca i dugi sa 4 – 5 okaca) i dugi rodni elementi – lukovi (kratki sa 6 – 8, srednje dugi sa 9 – 12 i dugi sa preko 12 okaca).
Dužina rodnih elemenata, odnosno broja ostavljenih okaca zavisi i od variranja rodnosti zimskih okaca duž lastara. Od osnove lastara rodnost se povećava i kod većine sorti najviše vrednosti dostiže u srednjem delu lastara da bi došlo do ponovnog smanjivanja ka vrhu lastara. Variranje rodnosti okaca duž lastara je biološka zakonomernost sorte koja se gaji.
U skladu sa biološkim osobinama sorte (ispoljavanja rodnosti okaca duž lastara) razlikuju se sledeći tipovi rezidbe:
1. kratka rezidba – pri orezivanju se ostavljaju samo kondiri ili kondiri i reznici,
2. duga rezidba – pri rezidbi se ostavljaju samo lukovi i
3. mešovita rezidba – u rezidbi se ostavljaju kondiri i lukovi.
Kratka rezidba primenjuje se kod sorti kod kojih su i najniža okca na lastaru dobro diferencirana i rodna. Prva varijanta podrazumeva da se u rezidbi ostavljaju samo kratki kondiri koji na sebi imaju 2 – 3 normalno razvijena zimska okca i svojstveno je za visokorodne sorte poput Prokupca i Plovdine. U drugoj varijanti ostavljaju se duži kondiri sa 4 – 5 okaca i ovakav vid rezidbe tipičan je za sorte Smederevka, Slankamenka, Vranac, Kardinal i dr. Na kondirima rezidba se obavlja na način da se viši lastar na kondiru reže na kondir za rod, dok niži lastar na kondir za zamenu sa dva zimska okca.
Duga rezidba podrazumeva da se u redovnoj rezidbi ostavljaju lukovi. U redovnoj rezidbi se za luk koji će doneti rod ostavlja prvi ili najbliži osnovi pogodan lastar na prošlogodišnjem luku. Tipični predstavnici među sortama koje zahtevaju dužu rezidbu su sorte Blek Medžik, Mikele palieri, Rkaciteli i Sultanina. Ova duga rezidba se primenjuje na sortama koje traže visoko stablo i koje su slabe rodnosti.
Mešovita rezidba primenjuje se kod sorti kod kojih su najniža okca slabo diferencirana i male rodnosti. Primenom mešovite rezidbe na čokotu se ostavljaju kondiri i lukovi. Kondiri se orezuju na dva vidljiva normalno razvijena zimska okca i nazivaju se kondiri za zamenu, dok je dužina lukova promenljiva u zavisnosti od sorte. U redovnoj rezidbi prošlogodišnji lukovi koji su doneli rod uklanjaju se do osnove, dok se na kondiru za zamenu od dva najrazvijenija lastara viši po položaju orezuje na luk, a niži po položaju na kondir sa dva okca za zamenu. Kako bi se obezbedio adekvatan rod, uz uvažavanje bioloških osobina i rodnosti sorte, pri rezidbi se ostavljaju lukovi različite dužine.
Sorte – Afuz ali, Muskat Italija, Traminac, Kaberne sovinjon, Merlo, Rizling rajnski i dr. sorte, iskazuju najbolju rodnost pri dužini lukova od 8 – 12 okaca. Sortama – Game, Game bojadiser, Burgundac crni najbolje pogoduju lukovi dužine 6 – 8 okaca, dok sorte – Sultanina i Rkaciteli najbolje rađaju sa ostavljanjem dugih lukova.
Pravilan rez je na način da lastare treba orezivati tako što se iznad poslednjeg zimskog okca pravi kos rez na 1,5 do 2 cm iznad okca. Kosina reza treba da je suprotna o odnosu na okce, a rez mora da bude ravan i gladak.
Valja napomenuti, da se suvišni lastari i jalovaci uklanjaju do osnove. Nepravilno uklanjanje uz ostavljanje „patrljaka“ (kratkih delova lastara) i velikog broja reznika neminovno dovodi do razvoja velikog broja lastara iz zaostalih okaca što predstavlja otežavajuću okolnost pri kasnijem izvođenju zelene rezidbe.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Priprema korena voćaka za presađivanje. Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Plan podizanja zasada jabuke. Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

ZASECANJE KORENA VOĆAKA. Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često... Više [+]

ZASECANJE KORENA VOĆAKA.

Ravnoteža između rasta i rodnosti se može ostvariti i zasecanjem korena. Da bi ova mera bila uspešna mora se kombinovati sa odgovarajućom rezidbom - duga rezidba i drugačijom agrotehnikom. Zasecanje korena se često primenjuje pri uzgoju jabuke pod protivgradnom mrežom, smanjiti vršni rast provodnice pre negoli dostigne visinu protivgradne mreže. Često posledice budu sitniji plodovi. I ovu meru treba prilagoditi lokaciji (zemljište, klima, navodnjavanje) i sorti (krupnoplodne ili sitnoplodne sorte). Korišćenjem čizel pluga, koren se preseca na oko 40 - 60 cm od stabla. Napominjem, ova intervencija se obavlja u maju ili u septembru u organskoj proizvodnji voća.

Preporuka je:
- mart-april, u slučaju kada je malo zametnutih cvetova (npr. alternativno rađanje) i kod krupnoplodnih sorti;
- sredina juna (posle T-stadijuma): u godinama dobrog zametanja cvetova i kod sorti srednjih i krupnih plodova (naročito ako nema mogućnosti navodnjavanja).
Tehnika i dubina zasecanja: 30 - 50 cm unutar međurednog prostora (sa jedne ili obe strane reda), a dubina zasecanja je 25 - 40 cm. Osim navedenog rezidba korena daje nam sledeće rezultate:
- utiče na smanjivanje alternativne rodnosti, te na diferencijaciju cvetnih pupoljaka - naime, rezidbom korena moguće je poništiti negativan uticaj plodova na diferencijaciju cvetnih pupoljaka i ostvariti redovniju rodnost;
- pridonosi stabilnijem i boljem prinosu;
- omogućava intenzivan rast žiličastog korena - apsorpcija Fe i Zn u samim plodovima jabuke nije u direktnoj vezi samo sa dužinom korena, nego i sa volumenom žiličastog korena;
- omogućava lakše usvajanje mineralnih hraniva (N, P, K, Ca, Cu, Mn, Zn, Mg), koji su neophodni za rast i razvoj biljke (ploda). Za obavljanje rezidbe korena koristi se oštri nož pričvršćen na radni organ traktora. Nož može biti ravan ili zakrivljen. Rezidbu korena, kao i nadzemnog dela, treba sprovoditi stručno i u pravo vreme, jer se pokazala efikasnim za smanjenje vegetativnog rasta, ali je zabeležen i negativni efekat na masu ploda i sam prinos. Naime, rezidba korena ne daje jednake rezultate u svim godinama. U principu rez korena dobro je sprovesti u godinama niže rodnosti, a veće bujnosti. Loše sprovedena rezidba korena (sprovedena u pogrešno vreme ili prejako) može imati za posledicu prejako smanjenje volumena korena, a time i prejako smanjen rast, veliki udeo sitnijih plodova, a može prouzrokovati i jaku mrežavost plodova. U sušnim godinama moguć je i stres od suše. U svakom slučaju potrebna je konsultacija stručnjaka i oprez da ne bi došlo do neželjenih posledica.
U konvencionalnoj proizvodnji, naročito u proizvodnji jabuke, kruške i trešnje jedna od preporučenih mera je rezidba korena, odnosno podsecanje žila korenovog sistema, slično kao u organskoj proizvodnji. Cilj ove mere je prvenstveno smanjenje bujnosti stabala, jer se redukuje apsorpciona površina korena, ali ona istovremeno doprinosi porastu diferenciranih cvetnih pupoljaka. Rezidba korena se može izvršiti sa jedne strane, ili ređe sa obe strane stabla u jednoj godini. Izvodi se, kao što sam naveo, pomoću specijalnog noža za podsecanje korenovog sistema, montiranog na traktoru i na udaljenosti 30 do 40 cm od korenovog vrata, kao i obično na dubini od 30 cm. Preporuka da se u konvencionalnoj proizvodnji voća izvede na samom kraju vegetacije (novembar) ili pred početak naredne vegetacije (kraj marta). Rezidba korena pred kraj intezivnog porasta mladara, tokom vegetacije, može izazvati negativne posledice koje se prvenstveno odnose na visinu prinosa i kvalitet plodova u tekućoj i narednoj vegetaciji. Ova agropomotehnička mera se danas najviše primenjuje u savremenim zasadima jabuke, trešnje i kruške.

Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Radi se o modifikovanom Župskom uzgojnom obliku. Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

TOMRIJSKA KORDUNICA. Radi se o vertikalnoj kordunici, sa jednim stablom i formiranim naizmeničnim i naspramnim rodnim čvorovima na stablu. Rodni čvorovi su međusobno udaljeni oko 25 cm. Na navedenoj kordunici često se primenjuje mešovita re... Više [+]

TOMRIJSKA KORDUNICA.

Radi se o vertikalnoj kordunici, sa jednim stablom i formiranim naizmeničnim i naspramnim rodnim čvorovima na stablu. Rodni čvorovi su međusobno udaljeni oko 25 cm. Na navedenoj kordunici često se primenjuje mešovita rezidba u formiranim rodnim čvorovima. U svakom rodnom čvoru ostavlja se kratak kondir sa dva okca za zamenu i jedan luk. Broj ostavljenih okaca na luku zavisi od sorte koja se uzgaja, planiranog prinosa i namene grožđa (stonog ili vinskog). Ova kordunica se formira 5 godina i može biti visoka preko 3 m. Iz tog razloga, međuredna rastojanja treba da budu velika (4 do 10 m), dok je rastojanje među čokotima 0,5 do 1 m. Ako se ova kordunica koristi za slabije rodne vinske i stone sorte, onda su rastojanja između rodnih čvorova veća. Rezidba na rodnim čvorovima može biti "kondir na kondir" (viši lastar se uklanja, a niži reže na kratak kondir), ali je češća mešovita rezidba (kondir i luk se ostavljaju u rodnom čvoru).
Višespratna vertikalna tomrijska kordunica, međutim, najviše se gaji na okućnicama, naročito uz zidove zgrada. U zavisnosti od sorte na rodnim čvorovima može se primeniti kratka, mešovita ili duga rezidba. Ova kordunica vodi poreklo iz Francuske iz mesta Tomri (Thomery). Kada je rezidba mešovita ili duga, potrebno je da se svakom spratu obezbedi jedan red žice radi privezivanja lukova (vidi dole na crtežu).
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

UZGOJNI OBLIK SILVOZ KORDUNICA VINOVE LOZE. Kada se bira uzgojni oblik za čokot uzimaju se u obzir različiti činioci kao što su: biološke osobine sorte i lozne podloge, klima i zemljište područja gde se loza gaji, nasloni, mehanizacija i dr... Više [+]

UZGOJNI OBLIK SILVOZ KORDUNICA VINOVE LOZE.

Kada se bira uzgojni oblik za čokot uzimaju se u obzir različiti činioci kao što su: biološke osobine sorte i lozne podloge, klima i zemljište područja gde se loza gaji, nasloni, mehanizacija i dr. Osnovna suština formiranja uzgojnih oblika jeste dobro osunčavanje listova i grozdova, provetrenost, racionalnost obavljanja svih radova i primena mehanizacije u vinogradu. Prednost jednog nad drugim oblikom čokota daće se onom koji u vegetaciji ispolji veći procenat kretanja rodnih okaca, koji ima manje nerodnih od rodnih lastara, veći koeficijent rodnosti i prosečnu masu grozda.
Uzgojni oblik Silvoz kod vinove loze razradio je Carlo Sylvoz u Francuskoj u pokrajini Savoja. Veoma pogodan uzgoj za sorte sa sitnim grozdovima jer se rezidbom ostavljaju dugački lukovi. Zahteva vrlo pedantan rad. Iz ovog uzgojnog oblika je razvijeno nekoliko varijacija kod kojih se izostavlja vezivanje lukova. Lukovi se nakon rezidbe ostave da slobodno vise, a kasnije pod teretom zelenih lastara i roda obaraju se na dole i zauzimaju položaj kakav je trebalo da dobiju pri vezivanju. U ovom slučaju nije neophodna najdonja žica, a na Silvoz kordunici se ostavlja za svaki luk još po jedan kondir.
Silvoz kordunica primenjuje se u vinogradima gde postoji opasnost od jakih zimskih mrazeva. U ovom slučaju je jednospratna, dvokraka kordunica, mada može biti jednokraka kordunica. Formiranje uzgojnog oblika je slično kao kod rojatske, kazanavljeve ili mozerove kordunice. Razmak sadnje se kreće 3 - 4 x 1 - 2 m, a u novije vreme 2,2 - 2,7 x 1,2 - 1,5 m. Primenjuje se u špalirskom gajenju sa 4 reda žice, odnosno sa 2 jednostruke i 2 dvostruke žice. Prva žica je na 90 cm iznad zemlje i služi za privezivanje lukova, druga žica je 30 cm iznad prve žice i služi za privezivanje horizontalnog dela kordunice. Treći red je sa 2 žice, na 160 cm od zemlje i četvrti opet sa 2 žice, na 190 - 200 cm od zemlje.
Silvoz kordunica karakteriše se krakovima, na kojima su rodni čvorovi na svakih 30 - 40 cm, nekada i većim razmakom. Pri rezidbi se prošlogodišnji savijeni lukovi uklanjaju do osnove. Gornji lastar sa prošlogodišnjeg kondira za zamenu reže se na luk, a donji ponovo na kondir za zamenu. Lukovi se nakon rezidbe saviju i vežu za prvu žicu ispod krakova. Savijanjem lukova smanjuje se bujnost lastara i povećava rodnost. Većoj rodnosti doprinosi i to što se veći broj okaca razvija u lastare.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

UZGOJNI OBLIK MOZEROVA KORDUNICA KOD VINOVE LOZE. Mozerova kordunica je jednospratna, dvokraka, horizontalna kordunica, na kojoj se primenjuje kratka ili mešovita rezidba. Rastojanje: 3 - 4 x 1 - 1,5 m ili u novije vreme 2,2 - 2,5 x 1 - 1,5... Više [+]

UZGOJNI OBLIK MOZEROVA KORDUNICA KOD VINOVE LOZE.

Mozerova kordunica je jednospratna, dvokraka, horizontalna kordunica, na kojoj se primenjuje kratka ili mešovita rezidba. Rastojanje: 3 - 4 x 1 - 1,5 m ili u novije vreme 2,2 - 2,5 x 1 - 1,5 m. Primenjuje se špalirski uzgoj. Visina stabla je 80 - 120 cm, sa nosećom žicom za oslanjanje krakova i dva reda dvostrukih žica za provlačenje zelenih lastara.
Modifikovana Mozerova kordunica (Lenz Moser) može biti dvokraka ili češće jednokraka, kao u ovom slučaju. Razlika između standardne Mozerove kordunice i Modifikovane Mozerove kordunice se ogleda u tome što se kod modifikovane na kraku u rodnim čvorovima ostavljaju jedan kratak kondir za zamenu i kratak ili srednji luk, koji je usmeren naniže ka zemljištu. Ova kordunica ima dobro provetravanje, jednostavno se formira, a rodni čvorovi sa kondirima i lukovima su na međusobnom rastojanju 30 do 40 cm. U svakom slučaju, prilikom formiranja oblika biraju se lastari okrenuti naniže. Visina stabla kod ove kordunice je 1,6 do 1,8 m. Razmaci sadnje u špaliru kreću se od 3 - 3,5 x 1,2 m i omogućavaju upotrebu savremene mehanizacije.
Kordunica je prikladna za sorte, koje traže srednje dugu, eventualno dugu rezidbu i viši prinos. U navedenom crtežu pod A i B je prikazano formiranje oblika Modifikovane Mozerove kordunice, s tim da pod crtežom B) kordunica je spremna za rod, a istovremeno orezana je tako da se krak produžuje lukom niz prvi red žice na kome će se formirati novi rodni čvorovi. Kao što je navedeno, rodni čvor nosi kratak kondir sa 2 okca i poslužiće za zamenu, dok kraći ili srednji luk sa 6 do 12 okaca daće rod u godini rezidbe.
U Evropi raširena je modifikovana Mozerova kordunica sa stablom visine od 160 cm i formiranim jednim ili dva kraka. Ova modifikacija pogodna je za sorte kao što su Kaberne sovinjon, Rajnski i Emerald rizling, Burgundac i sl. Valja napomenuti da je profesionalno modifikovana Mozerova kordunica puno prihvatljivija, jer je rast lastara izraženiji, a njihov raspored ujednačen. Međutim, potrebna je veća stručnost pri njenom održavanju i orezivanju.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

Orezan čokot vinove loze kod Gijo-Pusarevog uzgojnog oblika.

FORMIRANJE GIJO-PUSAREVOG UZGOJNOG OBLIKA VINOVE LOZE Gijo - Pusarev način rezidbe je poboljšan jednogubi način rezidbe, jer se prave manje rane na čokotu (brže zarašćuju). Osim toga, postoji bolja mogućnost da se reguliše rodnost čokota, p... Više [+]

FORMIRANJE GIJO-PUSAREVOG UZGOJNOG OBLIKA VINOVE LOZE

Gijo - Pusarev način rezidbe je poboljšan jednogubi način rezidbe, jer se prave manje rane na čokotu (brže zarašćuju). Osim toga, postoji bolja mogućnost da se reguliše rodnost čokota, pošto se luk premešta s kraka na krak, kad jedan od njih oslabi. Na čokotu se nalaze 2 kraka, s tim što se na 1. kraku nalazi luk i kondir za zamenu, a na drugom kraku samo kondir. Rastojanje među čokotima je 1,5 - 1,8 m između redova, a 1 - 1,2 m u redu, a što zavisi od mehanizacije za međurednu primenu. Za naslon se koriste stubovi i 3 reda žice.
Noviji način formiranja ovog uzgojnog oblika. Gijo - pusarev uzgojni oblik karakteriše se visinom stabla 30 do 80 cm. Na jednom kraku se nalazi jedan luk sa najmanje 6 okaca i reznikom za zamenu, dok na drugom kraku jedan kratak kondir sa 2 okca koji daje lastare za premeštanje loze. Na levom kratkom kraku (D) ostavlja se reznik sa 1. okcem za zamenu, a na drugom kraku kondir sa 2 okca koji služi da se luk premesti sa jednog kraka na drugi i time izbegne izduživanje krakova i gubljenje osnovnog oblika za Gijo - pusarev način rezidbe. U ovom slučaju primenjuje se špalirski način gajenja, sa stubovima i 3 reda žice. Praktično, kroz crtež obeležen sa A, B, C, D, E, ilustrovan je jedan od načina formiranja Gijo - pusarevog uzgojnog oblika i premeštanje luka jednogodišnje loze sa jednog na drugi krak. Svaki rez obeležen je tako da je lako po godinama formirati ovaj uzgojni špalirski oblik, koji može biti i sa niskim stablom, te je moguće zagrtanje loze, čime se onemogućava izmrzavanje jednogodišnje loze, koja će dati rod naredne godine. Ipak, ovaj uzgojni oblik sa niskim stablom se retko primenjuje.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

MIŠLJENJE RECENZENTA. Rezidba voćaka je jedno od najtežih pitanja voćarstva. Ono je toliko važna pomotehnička mera, da često od nje zavisi uspeh voćarenja, a naročito rodnost voćaka. O ovom poslu voćari nedovoljno razmišljaju, iako o tome i... Više [+]

MIŠLJENJE RECENZENTA.

Rezidba voćaka je jedno od najtežih pitanja voćarstva. Ono je toliko važna pomotehnička mera, da često od nje zavisi uspeh voćarenja, a naročito rodnost voćaka. O ovom poslu voćari nedovoljno razmišljaju, iako o tome imaju najmanje znanja i tu najviše greše. To se odnosi i na zaštitu voćaka ne samo od štetnih organizama, već i zaštitu voćaka u sklopu mera nege u zasadima voćaka. Iz navedenog autor je znajući za najveće greške u voćarskoj proizvodnji, napisao takvu knjigu, koja će u prvom redu izbeći to da voćnjaci slabo i neredovno rađaju.
Autor ove knjige Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije je nastojao da iznese materiju o orezivanju, formiranju uzgojnih oblika, proizvodnji voća, te zaštiti voćaka i to što jednostavnije i što prostije, te razumljivije za svakog, čak i za početnika voćara. Međutim, gotovo sam siguran da početnicima već pri prvom čitanju mnoge stvari neće biti sasvim jasne. Pojedine delove treba da čitaju ponovo i više puta. Autor ove knjige je i na to mislio, te je pojedina poglavlja ponavljao u vidu sažetaka i rekapitulacije, što mnogo znači kako početnicima, tako i dugogodišnjim voćarima. Razume se, to se odnosi i na zaštitu bilja i kompletnu zaštitu od biotičkih i abiotičkih činilaca, te na savremeni sortiment i perspektivne podloge voćaka.
Podrazumeva se da cela materija knjige treba da se shvati i dobro zapamte glavna pravila i uputstva, koja se nalaze u knjizi, zatim glavni i odlučujući njihov smisao. Potom, treba makar i sa nepotpunim razumevanjem, pristupiti voćkama i primenjivati ono što je u knjizi pročitano. Po potrebi ispravljati greške na način ponovljenog čitanja čime se stiče pouka i uspeh u voćarenju.
Sve navedeno, autor knjige "Voćarstvo" imao je na umu od početka, računajući od sadnje, formiranja uzgojnog oblika i početka rađanja koje treba što pre da usledi i da voćke što ranije uđu u pun rod. Stoga u autorovoj knjizi je obrađeno i alternativno i periodično rađanje, koje treba po svaku cenu izbeći, a to se čini čitanjem ove knjige koja daje odgovore na pitanja rađanja ili nerađanja voćaka. Prikazana su i druga poglavlja u podizanju zasada voćaka i agrotehnici.
Prilaz ovim problemima i njihovom rešavanju autor je izveo na konstruktivan i jednostavan način. To se odnosi kako na orezivanje voćaka tako i na zaštitu voćaka, ali i kod pripreme zemljišta, đubrenja, navodnjavanja, berbe, čuvanja voća, sortimentu, primeni mehanizacije u voćarstvu i dr. To je učinjeno iz razloga da voćari ne učine krupne greške, koje se kasnije teško ispravljaju.
Sva izlaganja i uputstva u knjizi treba smatrati i uzimati kao pravila, kojih se treba pridržavati, te će i učinjene greške biti svedene na minimum. Treba pravilno shvatiti smisao sadržine knjige, ali pravila i uputstva primenjivati u svakom pojedinom slučaju i uspeh neće nedostajati.
Nadam se da od ovakvog dela, čitaoci će imati mnogo koristi i uspeha u voćarskoj proizvodnji, tako da će moći predvideti kako će voćke roditi, da li će povremeno rađati ili će periodično rađati, kakav će biti godišnji ili životni ciklus voćaka, te na osnovu toga planirati svoju zaradu i uspeh u voćarenju.
Na kraju, smatram da ova knjiga može uspešno da se koristi kod voćara profesionalaca i amatera, učenika srednjih poljoprivrednih škola, te studenata poljoprivrednih fakulteta u našoj zemlji.

U Svilajncu, Rade Đurić, dipl. ing. agronomije
10. 09. 2021. godine prof. Poljoprivredne škole u Svilajncu

Knjiga se može naručiti na telefon 064/311-501-7. Cena knjige je 1.100,00 RSD + poštarina.

ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke... Više [+]

ORGANSKO VOĆARSTVO. Organska poljoprivreda je proizvodnja poljoprivrednih proizvoda bez upotrebe veštačkih materija sintetičko hemijskog porekla tokom ciklusa proizvodnje, odnosno ne upotrebljavaju se mineralna đubriva, pesticidi i veštačke materije koje deluju stimulativno na rast i razvoj biljaka, tako da ta proizvodnja ne šteti zdravlju ljudi i životinja, a preko pravilnog korišćenja prirodnih resursa dugoročno održava produktivnost agroekosistema i ne oštećuje prirodne ekosisteme. Organska voćarska proizvodnja predstavlja sve proizvodne sisteme koji unapređuju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte proizvodnje zdravstveno bezbednog voća.
Organska proizvodnja voća u svetu je veoma rasprostranjena i teži se njenom unapređenju u cilju očuvanja životne sredine i stvaranja proizvoda visoke bezbednosti i dobrog nutritivnog (hranljivog) sastava. U svetu organska proizvodnja voća je najviše rasprostranjena u Australiji i kreće se na nekih 12,4 miliona hektara, zatim sledi Evropa sa 7,4 miliona hektara, Južna Amerika sa 4,9 miliona hektara, dok su najmanje površine u Africi i one iznose svega 0,4 miliona hektara.

PRINCIPI ORGANSKOG VOĆARSTVA

Osnovni principi organskog voćarstva su:
1) Proizvodnja zdravog i kvalitetnog voća sa potvrđenim procesom proizvodnje, uz očuvanje životne sredine.
2) Održavanje plodnosti zemljišta u voćarskoj proizvodnji.
3) Zaštita bilja i suzbijanje korova fizičkim i biološkim metodama (to će reći ne smeju se primenjivati hemijska sintetička sredstva zaštite).
4) Očuvanje biodiverziteta ili biološke raznolikosti u ciklusima proizvodnje.
5) U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba materija koje nastaju prirodno, dok su nedozvoljene materije koje se proizvode veštački. U izuzetnim slučajevima kada ne postoji zamena za određeni sintetički preparat, a isti preparat igra važnu ulogu u poljoprivrednoj proizvodnji može da bude dozvoljena upotreba tog preparata.
6) Izgradnja i održavanje organske materije u zemljištu, a time i održavanje dobrog stanja i plodnosti zemljišta jedan je od osnovnih principa organske proizvodnje.
Organska poljoprivreda počiva na održivom razvoju koji podrazumeva sklad tri osnovna životna elementa:
1. Ekološki element (pod kojim se podrazumeva očuvanje životne sredine ili poboljšanje njenog ukupnog stanja),
2. Ekonomski element (pod kojim se podrazumeva ekonomska stabilnost i isplativost proizvodnje),
3. Socijalni element (pod kojim se podrazumeva održavanje tradicionalnih vrednosti, zapošljavanje ljudi kroz proces proizvodnje i održavanje izvornog ukusa i mirisa biljnih proizvoda).
PROIZVODNJA VOĆA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA OBUHVATA TRI
NAČINA DOBIJANJA VOĆA:

1. SAKUPLJANJE DIVLJEG I SAMONIKLOG VOĆA

Sakupljanje divljeg i samoniklog voća smatra se metodom organske proizvodnje ako staništa, odnosno oblasti tri godine pre sakupljanja nisu tretirana nedozvoljenim sredstvima i ako sakupljanje ne utiče na stabilnost prirodne sredine ili održanje vrste. U divlje samoniklo voće možemo uvrstiti borovnicu, šumsku jagodu, prirodne populacije maline, kupine, ribizle, divlju lesku, drenjinu, trnjinu, itd.

2. PROIZVODNJA U RODNIM ZASADIMA

Prevođenje konvencionalnih zasada u organske je moguće u organskoj proizvodnji. Zavisno od stanja postojećeg zasada, prelazni period može trajati od dve godine do pet godina. Optimalni period je tri godine. Ovaj period može da se skrati ako postoji dokaz da zemljište nije tretirano hemijskim sredstvima. Uspešnost proizvodnje zavisi od položaja, starosti zasada, voćne vrste, sorte, razmaka sadnje i primenjene agrotehnike. U ovakvim zasadima ima dosta plodova druge i treće klase, te se zbog boljeg plasmana preporučuje prerada dobijenih proizvoda. Najbolji prelaz između konvencionalne i organske proizvodnje je integralni sistem proizvodnje.

3. PODIZANJE VOĆNJAKA

Podizanje voćnjaka po organskim principima je najbolji način organske proizvodnje voća. Bez obzira na način gajenja (konvencionalni, integralni ili organski) voćnim vrstama treba obezbediti optimalne uslove za rast i plodonošenje, te prema datim ekološkim uslovima odabrati odgovarajuće voćne vrste i sorte. Prinos i kvalitet plodova zavise od više faktora. Pre podizanja zasada potrebna je pažljiva analiza i planiranje, jer je voćnjak višegodišnji zasad i sve učinjene greške u početku, kasnije je teško ili nemoguće ispraviti.

USLOVI ZA ORGANSKO VOĆARSTVO

- IDENTIFIKACIJA REJONA (Ispitivanje uslova u kojima pojedina voćna vrsta može da ostvari najveću, najkvalitetniju i najrentabilniju proizvodnju. Ispituju se temperatura (min. i max. temperatura), relativna vlažnost, dnevne temperature, dužina dana i intezitet svetlosti, padavine, brzina vetra, zemljišni sistem, ekspozicija i nagib terena);

- IZBOR LOKALITETA (Potrebno je da voćnjak ima prostornu izolaciju od mogućih izvora zagađenja, povoljne ekološke uslove, blizinu većih tržišta (turistička i banjska mesta), hladnjače i preradne kapacitete, dobre puteve i električnu mrežu, vodu za navodnjavanje propisanog kvaliteta);

- IZBOR VOĆNE VRSTE I SORTE (Skladna kombinacija bioloških osobina voćnih vrsta sa agroekološkim uslovima);

- IZBOR SORTE (Zbog specifične organske proizvodnje (zabranjene upotrebe pesticida), osnova pri izboru sorti treba da bude otpornost prema bolestima, štetočinama i nepovoljnim abiotičkim činiocima);

- SERTIFIKOVANE SADNICE (Proizvedene metodama za organsku proizvodnju);

- UREĐENJE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA (Uslovno zabranjeno rigolovanje zemljišta, zbog poremećaja hemijsko - bioloških parametara zemljišta);

- ORGANIZACIJA ZEMLJIŠNE POVRŠINE (Podrazumeva određivanje veličine parcele, putne mreže, pravca pružanja redova i raspored sorata, formiranje uzgojnog oblika, uređenje sistema za navodnjavanje, podizanje zaštitnih pojaseva);

- REZIDBA (Rezidba direktno utiče na početak rodnosti, veličinu prinosa, kvalitet plodova, redovnu rodnost i dugovečnost voćaka. Rezidbom treba da se održi i produži period rodnosti. Jačina rezidbe zavisi od starosti i bujnosti voćaka);

- NAVODNJAVANJE ZASADA (Preporučeni načini navodnjavanja za organsku proizvodnju su „kap po kap“ i subirigacija ili podzemno navodnjavanje);

- ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA (Načini održavanja zemljišta u voćnjaku su zelenišno đubrenje, kompostiranje, zgoreli stajnjak i kameni fosfat, organski otpaci (koštano brašno), zaoravanje biljnih ostataka, primena kreča ili sumpora, zastiranje - mulčiranje i različite kombinacije zatravljivanja i obrade u redu i međurednom prostoru);

- GAJENJE POTKULTURA (Uslov je da se nadoknade hranljivi elementi, te se najčešće gaje leguminoze koje se okopavaju, kao što su pasulj, grašak, boranija i sl.);

- ĐUBRENJE I ZAŠTITA VOĆAKA PO ORGANSKIM PRINCIPIMA (Osnova zaštite su preventivne mere koje imaju za cilj sprečavanje zaraze biljnim bolestima ili napada štetočina. U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba đubriva organskog porekla, prirodnih mineralnih i mikrobioloških đubriva, oplemenjivača zemljišta i biljnih preparata za zaštitu bilja. Plodnost i biološka aktivnost zemljišta se održavaju: gajenjem leguminoza, zelenišnim đubrenjem, stajnjakom i drugim organskim materijama);

- UPOTREBA NESINTETIČKIH MATERIJA U PROIZVODJI VOĆA. Organska proizvodnja voća izbegava upotrebu sintetičkih đubriva, pesticida i genetički modifikovanih organizama i pri tom izbegava zagađivanje životne sredine i poboljšava opstanak međusobno povezanih zajednica biljaka, životinja i čoveka.

Obrada, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije

VODITI RAČUNA O POJAVI ŽITNOG BAULJARA. Larve Žitnog bauljara se intenzivno hrane lišćem pšenice na temperaturama iznad 10 oC, a pri temperaturama ispod 3-5 oC prestaju sa ishranom. Preporuka je proizvođačima da obiđu svoje parcele sobzirom... Više [+]

VODITI RAČUNA O POJAVI ŽITNOG BAULJARA.

Larve Žitnog bauljara se intenzivno hrane lišćem pšenice na temperaturama iznad 10 oC, a pri temperaturama ispod 3-5 oC prestaju sa ishranom. Preporuka je proizvođačima da obiđu svoje parcele sobzirom na trenutne temperature koje pogoduju napadu ove štetočine.

I) Oštećeni listovi izgledaju kao zgužvani - jer larve pojedu meke delove lista, a žilice ostaju sklupčane. U iskopani vertikalni kanal, uvlačeći list, uvek se nalazi jedna larva. Usled oštećenja lišće žuti, biljke su kržljave i slabo vlataju. U vreme mlečno - voštane zrelosti žita odrasli lete, penju se na klasove, grizu zrna ili pregrizaju klasove i na zemlji se njima hrane.
- Žitni bauljar (Zabrus tenebrioides). Poljoprivrednici ove godine su se borili, ne samo sa padavinama, zatim posle sa sušom već verovatno i najezdom insekta žitni bauljar, koji jede koren pšenice i listove, te izbeći mogućnost da na njivama pod pšenicom ova može biti uništena i 30 %, pa čak i znatno više. Štetočina prezimljava u stadijumu larvi koje pričinjavaju štete hraneći se mladim biljkama strnih žita. Larve se hrane prvenstveno noću i na mladim biljčicama „iskidaju“ meke delove lišća, a nervi ostaju „sklupčani“. Oštećuju usev i ispod snežnog pokrivača, o čemu farmeri moraju voditi računa.
- Štetočina ima jednu generaciju godišnje i prezimljava kao larva u zemljištu. U proleće se penje do biljke i nastavlja sa ishranom. Odrasli se pojavljuju krajem maja, hrane se, a posle žetve miruju u zemljištu jedno vreme; posle polaganja jaja i piljenja larvi, ove se hrane mladim biljkama prvenstveno noću, koje propadaju i usev se proređuje.
- Obavezna je primena plodoreda. Vraćanje žitarica na parcelu koja je bila napadnuta je poželjno izvršiti tek nakon dve do tri godine. U vreme mirovanja štetočine (avgust, septembar) pregleda se zemljište. Sa brojnošću odraslih već od 0,4/m² neophodno je pre setve ili u toku setve obaviti tretiranje zemljišta insekticidom na bazi teflutrina (5 - 10 kg/ha u redove - trake, sa setvom ili inkorporacijom u zemljište). Ukoliko se odmah nakon nicanja žita utvrdi prisustvo u proseku 4 - 5 larvi po m² ili 5 - 6 sveže oštećenih biljaka po m² tretiraju se nadzemni delovi useva preparatima na bazi deltametrina. Dobra je praksa da se po pojavi simptoma štete izvede tretman insekticidima (u jutarnjim ili večernjim satima) na bazi deltametrina ili alfa-cipermetrina ili bifentrina.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Larve Žitnog bauljara se intenzivno hrane lišćem pšenice na temperaturama iznad 10 oC, a pri temperaturama ispod 3-5 oC prestaju sa ishranom. Preporuka je proizvođačima da obiđu svoje parcele sobzirom na trenutne temperature koje pogoduju napadu ove štetočine.

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA. Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na p... Više [+]

NAJČEŠĆE BOLESTI VOĆA ZA VREME SKLADIŠTENJA.

Plodovi gotovo svih voćnih vrsta podložni su napadu prouzrokovača bolesti nakon berbe. U većini slučajeva takve bolesti uzrokovane su parazitskim gljivama. Veći broj vrsta gljiva prisutan je na plodovima jabuke u voćnjaku u trenutku berbe, odakle zajedno sa plodovima dospevaju u skladište. Najznačajnije bolesti jabuke koje se razvijaju nakon berbe i tokom skladištenja su prouzrokovana gljivama Monilinia fructigena, Penicillium expansum, Botrytis cinerea i Colleteotrichum spp.
Razlikujemo parazitske bolesti od tzv. fizioloških bolesti (neparazitskih). Neparazitske bolesti takođe se mogu javiti tokom skladištenja, a najpoznatije su:
- gorke pege (bitter pit),
- staklavost (water core),
- posmeđivanje pokožice (superifical scald),
- oštećenja od niske temperature (freezing injury),
- brašnjavost (mealy breakdown),
- oštećenja zbog visokog sadržaja ugljen dioksida (internal carbon dioxide injury),
- jonatanove pege (jonathan spot).
Kod skladištenja jabuka, krušaka i dunja najčešće se javljaju parazitske ili saprofitske gljivice, a u vrlo retkim slučajevima oboljenja prouzrokuju bakterije. Uglavnom se javljaju gljivice iz rodova Gloeopsorium, Penicillium, Botrytis, Monilinia, Alternaria, Trichothecium, Phoma, Leptothyrium i Nectria koje prouzrokuju sledeće bolesti:
- Meka trulež plodova,
- Zelena ili penicilijska plesan,
- Monilijska trulež (smeđa trulež plodova),
- Siva plesan,
- Gorka trulež (gleosporijska trulež),
- Volovsko oko.
Sa početkom berbe pojedinih sorti jabuka, preventivno sa tretiranjima zasada treba nastaviti radi zaštite plodova od prouzrokovača skladišnih bolesti. Sobzirom na to da se tokom godine, a u zavisnosti od godine, može očekivati veći procenat plodova sa simptomima skladišnih bolesti, te za tretiranja pred berbu treba odabrati fungicid koji ima delovanje na navedene patogene. Ova mera je važna kod svih sorti jabuke, a posebno kod onih koje su namenjene dužem skladištenju, kao što su ajdared, zlatni delišes, jonagold, breaburn i dr.
Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.
Meka ili plavozelena trulež. Prvi simptomi se javljaju u vidu bledosmeđih do zlatnožutih pega. Tkivo ubrzo postaje vodenasto i meko, plodovi dobijaju miris buđi i alkoholni ukus. Ubrzo ova trulež zahvata ceo plod, na kome sa starošću gomilice spora postaju zelenkasto plave i prekrivaju veći deo ploda, zbog čega se često zove plava buđ ili plesan. Prouzrokovač oboljenja je Penicillium expansum i svoj prodor ostvaruje preko povređene pokožice ploda.
Siva buđ ili plesan plodova. Ovu bolest izaziva Monilinia fructigena, a najveće štete nanosi ako se tretmani zaštite ne izvedu na vreme. Posebnom širenju ove bolesti doprinose mehaničke povrede i oštećenja od insekata. Od momenta zaraze do pojave pega na plodovima prođe 5-10 dana. Svaki dan prisutne zaraze očitavaju se brojem krugova na plodovima. Sekundarne infekcije u skladištu su ređe.
Gorka trulež plodova. Manifestuje se oko lenticela, vrlo brzo se širi u dubinu ploda i daje mu gorak ukus. U uslovima hladnjača, na nula stepeni, veoma se brzo širi iako je optimalna temperatura širenja oko 24 stepena celzijusovih. Ova zaraza potiče iz voćnjaka, nastaje u jesen kad je kišovito. Prouzrokovač ove bolesti je Gleosporium fructigenum, čija je glavna karakteristika da miruje sve vreme u plodu, a svoje prve simptome ispoljava kada plod dospe u stadijum zrelosti.
Autor, Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
Rezime: Mere zaštite od pojave skladišnih bolesti jabuke su pažljiva manipulacija plodovima tokom berbe radi izbegavanja mehaničkih oštećenja, apsolutna zaštita od bolesti tokom vegetacije, kao i skladištenje plodova u adekvatnim prostorima i uslovima.