V r e t e n a s t i ž b u n (Spindel Busch).
Vretenasti žbun je u stvari kržljava modifikacija piramide, odnosno žbunasto vreteno, na čijoj su vertikalnoj produžnici spiralno rasporeñene skeletne i poluskeletne grane u horizontalnom i približno horizontalnom položaju. Skeletne i poluskeletne grane su sve kraće idući od osnove prema vrhu voćke. Za pravilno formiranje ovog oblika potreban je naslon od stubova i 3 - 4 reda duplih žica. Koristi se u proizvodnji jabuka i krušaka, u savremenim zasadima i na okućnicama, uz upotrebu voćnih sadnica okalemljenih na nekoj kržljavijoj vegetativnoj podlozi i na
srednje bujnoj podlozi za jabuku (MM 106).
Za obrazovanje vretenastog žbuna se koriste jednogodišnje ili dvogodišnje sadnice.
Ukoliko se koriste jednogodišnje sadnice, u proleće prve godine po zasađivanju sadnica se skrati na
oko 80 cm iznad zemlje. Sadnice koje su dobro obrasle letorastima ili prevremenim grančicama se
skraćuju na oko 30 cm od poslednje dobro razvijenog letorasta. Kad vršni letorast dostigne oko 10 cm,
treba ukloniti 2 - 3 njegova konkurenta, kao i sve mladare do 40 cm od površine zemlje. U slučaju potrebe vođicu treba privezati uz naslon da bi uspravno rasla. Od ostalih letorasta ispod vodilice odabrati najbolje za ramene grane, na rastojanju oko 30 cm jedan od drugog, pa ih saviti u vodoravan položaj i privezati uz žicu ili kolac. Navedena intervencija je moguća primenom odbojnika i štipaljki kojima se mladari dovode u horizontalan
položaj. Nakon dve do tri nedelje dolazi do zdrvenjavanja osnove mladara, te se odbojnici mogu ukloniti. Definitivno razvođenje se potom može lako obaviti pošto je stvoren otvoren ugao.
U proleće druge godine nastavlja se sa obrazovanjem oblika. Tom prilikom vođica se ne skraćuje, izuzev ako su se na njenom vrhu obrazovali cvetni pupoljci, u kom slučaju se ona skrati do prvog najrazvijenijeg pupoljka ili za 1/3. Ukoliko je suviše bujna, moguće je prevođenje na njenu konkurenciju. U sadnica koje su bile sa prevremenim grančicama ili letorastima na kojima se već formirao rod, na početku druge godine se vrši izolacija vrhova. Prošlogodišnje letoraste ne skraćivati. U toku vegetacije na gornjem delu vođice razviće se mladari, koji se, kad dostignu potrebnu dužinu, saviju u horizontalan položaj na već opisan način.
I u proleće treće godine vođica se ne skraćuje, već se samo uklanjaju njeni i konkurenti produžnica skeletnih grana, kao i bujni letorasti na centralnoj grani. Tom prilikom se proređuju bočne grane (ako su guste) tako da ostanu na razmaku od 15 - 30 cm. Ostavljene bočne grane skraćuju se tako da najniže budu najduže, a ostale ka vrhu sve kraće i kraće, tako da na kraju formiranja oblika krošnja dobije izgled kupe. Prilikom rezidbe skeletnog drveta, treba gledati da se letorasti koji idu ispod i iznad tih grana izbacuju. Vrh vođice se u proleće četvrte godine uklanja i ona prevodi na slabije bujnu bočnu granu koja će obrazovati rodno drvo. Visina vretenastog žbuna može da bude 2 - 3 m.
Orezivanje u punoj rodnosti.
Orezivanje voćnih stabala u punoj rodnosti, čije su krošnje formirane u vidu vretenastog žbuna, slično je orezivanju stabala oformljenih u vidu poboljšane piramidalne krune. Jedina je razlika u tome što se pri rezidbi nastoji da se donje bočne grane orezuju slabije, a one više sve jače, tako da oblik krošnje ima uvek oblik kupe, sa prečnikom osnove 1,8 - 2,2 m. Sem toga, ovde je orezivanje rodnog drveta nešto jače nego kod poboljšane piramide. Naime, rodne grančice se proređuju ukoliko su voćke dobro obezbeđene istim i uklanjaju prebujni, oštećeni i oboleli letorasti sa osnovnog skeleta. Skeletne grane se režu na bočnu grančicu u polje, radi održavanja uzgojnog oblika i omogućavanja stvaranja novih letorasta. Time stvaramo krunu, gde su osnovne grane od osnove krošnje prema vrhu sve kraće i koja nosi približno jednak broj jednogodišnjih grančica, dvogodišnjih i trogodišnjih grana. Četvorogodišnje i starije rodne grane rezidbom se potpuno uklanjaju (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2014).
Kako je rečeno, dužina osnovnih grana od osnove prema vrhu postepeno se skraćuje kako bi se smanjilo zasenjivanje, a konačna visina voćke najbolje da ne prelazi 2,5 m. Vrh voćke održava se povijanjem vođice
ili se prevodi na niži umereno bujni izbojak ili granu. Prilikom rezidbe skeletnog drveta treba gledati da se letorasti koji idu ispod i iznad skeletnih grana izbacuju (obrada, dipl. ing. Stanko Nekić, 2020).
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije