ZATRAVLJIVANJE ZEMLJIŠTA U VOĆNJAKU. Zasejana trava se kosi četri do osam puta u toku godine i to kad naraste od 10 do 15 cm. Trava se ostavi na licu mesta. Prednost ovakvog načina održavanja zemljišta je u tome jer se omogućava nesmetan rad u voćnjacima, berba je olakšana, sprečava se pojava erozije, otpali plodovi se ne prljaju. Paletni boksevi sa plodovima su čisti pa se mogu direktno uneti u hladnjaču. Zatravljena površina je kao izolator, utiče na temperaturu zemljišta, posebno zimi i u proleće. Zatravljivanjem međurednog prostora omogućava se nesmetan ulazak mašina u voćnjak i pri najvećoj vlažnosti zemljišta, a sprečava se i sabijanje zemljišta. Ovaj sistem se preporučuje za voćnjake koji se navodnjavaju ili ukoliko ima padavina preko 800 mm godišnje, dakle za vlažnije lokalitete. Ovakvim načinom održavanja zemljišta izbegava se pojava neravnina i ne dolazi do propadanja točkova traktora i priključnih mašina. Ovakvo održavanje zemljišta ima i svoje nedostatke, a to je da pogoduje razmnožavanju glodara tako da su potrebne deratizacione mere. Ovim načinom se zemljište veštački zatravi u međurednom prostoru koji se kosi 4 - 8 puta u toku godine, a redni prostor se održava herbicidima ili bočnim rotofreziranjem - frezama pipalicama. Obostrani redni prostor širine je 1 m.
Ovim načinom održavanja zemljišta karakteriše većinu savremenih, intenzivnih voćnih zasada. Kao travni pokrivač uglavnom se koriste smeše. Od trava se mogu koristiti engleski ljulj (Lolium perene 10 %), italijanski ljulj (Lolium multiflorum), crveni vijuk (Festuca rubra 40 %), visoki vijuk (F. arundinacea 40 %), prava livadarka (Poa pratensis 10 %), mačiji rep (Phleum pratense), bezosni vlasen (Bromus arvensis) i dr. Može se upotrebiti livadarka (70 %), engleski ljulj (15 %), crveni vijuk (15 %) sa količinom 50 do 60 kg/ha. Travni pokrivač zasniva se od višegodišnjih trava, travno-detelinskih ili detelinsko-travnih smeša. Koje smeše će se upotrebiti zavisi od klimatskih prilika i svojstava zemljišta, ali uglavnom smeše su od trava i leptirnjača (leguminoza) - trave razvijaju zelenu masu, dok leptirnjače osiguravaju azot. Od travno-detelinskih i detelinsko-travnih smeša najčešće se koriste italijanski i engleski ljulj sa belom detelinom, smiljkitom i crvenom detelinom. Izbor smeše treba prilagoditi agroekološkim uslovima i tehnologiji gajenja. Zasnivanje travnjaka najbolje je sprovesti tokom kasnog leta ili rane jeseni, jer je zemljište u to vreme toplo što će omogućiti dobro klijanje i što jednogodišnji korovi koji, ako izbiju nakon pripreme zemljišta za setvu, do kraja godine neće uspeti da cvetaju i bace seme. Uobičajena setvena norma iznosi od 50 do 200 kg/ha, ali zavisi od travne ili travno-leguminozne smeše. Može se upotrebiti specijalni engleski ljulj (Sprinter ili Score) u količini 20 kg/ha, gde se sejalicom seje u redove razmaka 10 cm. Travni pokrivači se lako održavaju košenjem ili tarupiranjem, kako je navedeno, kada dostignu visinu 10 do 15 cm, maksimalno 15 - 20 cm. U svakom slučaju, obavezno se treba pokositi pre nego što trave izbace seme, da bi se izbeglo širenje travnog pojasa.
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije