JESENJE PRSKANJE JABUČASTIH VOĆAKA.
Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća. Priprema zasada voćaka za narednu vegetaciju počinje nakon završetka berbe kao potrebna mera. Tretmanima u ovom periodu se suzbijaju bolesti i smanjuje broj štetnih insekata koji će prezimeti u voćnjaku. Neposredno nakon obavljene berbe potrebno je uraditi agrotehničke mere kao što su:
- Uklanjanje suvih, obolelih i polomljenih grana;
- Uklanjanje mumuficiranih plodova sa stabla, ali i njihovo sakupljanje sa zemlje ispod krošnje i uklanjanje iz voćnjaka.
Sve sakupljene biljne delove treba izneti iz voćnjaka i spaliti. Njihovim iznošenjem iz zasada smanjuje se infekcioni potencijal bolesti i intenzitet njihove pojave u narednoj godini.
Jesenje “plavo” tretiranje voćnih zasada predstavlja obavezan i neophodan tretman u fenofazi opadanja lišća, kada je zasade neophodno zaštititi preparatima na bazi bakarnih jedinjenja.
Najbolji efekti u cilju suzbijanja prezimljavajućih formi patogena postižu se izvođenjem 2 tretmana. Prvi tretman treba obaviti na početku opadanja lišća, kada je opalo 20 - 30 % lišća, a drugi kada je opalo 70 - 80 %, kako bi depozit bakra dospeo na rane koje nastaju prilikom njihovog opadanja. Ove rane predstavljaju ulazna mesta za infekciju velikog broja patogena.
Kod zasada jabučastih voćnih vrsta (jabuka, kruška i dunja) jesenji tretmani bakarnim fungicidima imaju sličan efekat. U ovom slučaju ciljano suzbijanje sprovodimo protiv sledećih patogena: Neonectria ditissima, prouzrokovača rak-rana, Erwinia amylovora - prouzrokovača bakteriozne plamenjače jabučastih voćaka.
Tretmane treba izvoditi po mirnom i suvom vremenu, kada je temperatura vazduha iznad 8°C. Posebnu pažnju treba obratiti na kvalitet tretiranja, jer je neophodno da depozit bakra dospe do svih mesta prezimljavanja patogena. Ukoliko nakon tretiranja nastupe duži kišoviti periodi, preporučuje se ponavljanje tretmana. Ne izvoditi tretman ako je tokom naredne noći najavljen mraz.
Bakar-oksihlorid je najpostojaniji izvor bakra sa izvanrednom efikasnošću u suzbijanju prouzrokovača biljnih bolesti. Mehanizam delovanja bakarnih preparata se zasniva na usvajanju bakarnih jona (Cu++) kroz membranu fitopatogenih gljiva ili bakterija, koji se oslobađaju disocijacijom iz rastvora preparata. Nakupljanjem bakarnih jona u ćeliji patogena njihova koncentracija u određenom trenutku postaje toksična izazivajući uginuće patogena.
Bakar-oksihlorid poseduje izvanredno svojstvo redistribucije, što znači da sa svakim novim kvašenjem depozita na biljnom tkivu dolazi do ponovnog otpuštanja Cu++ jona.
Iz palete preparata na bazi bakar-oksihlorida preporučujem:
1) BAKARNI OKSIHLORID 50 u koncentraciji 0,5% ili
2) CUPROZIN 35 WP u koncentraciji 0,5%.
Ostali bakarni preparati, koji su za preporuku:
- CUPROCAFFARO (bakaroksihlorid) u koncentraciji 0,4 % ili
- COCIDE 2000 (bakarhidroksid) u koncentraciji 0,25 %.
Pre upotrebe preparata, bez obzira na aktivnu materiju, obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!
Stanko Nekić, dipl. ing. agronomije
