Mala moja ako pođeš za me
ne dovodi u kuću mi mame.

Teško vrani na sirovoj grani,
i punici o zetovoj hrani.

Šta bi dao da sam prije znao,
da sam znao, ja bih prije stao.

Ženo moja, tako ti nebesa,
ne kuhaj mi kupusa bez mesa.

Kuharice, jel' gotova supa,
ako nije, kuhat ćemo skupa.

Ženi'ću se, al' odavde neću,
već sa brda koja dobro mrda.

Mala moja pojeli te vuci,
kad se kupaš firange navuci!

Prođu sati, prođoše minute,
ja se mala zaljubio u te.

Baranjci su bećari od rođenja,
vole cure i svirat'tambure.

'Ko me uzme ima'će pjevača,
ali neće u polju kopača.

Nij' marama dok se ne porubi,
ni divojka dok se ne poljubi.

Od ljubavi i od cura silni,
morao sam kupiti mobilni.

Što si niže zemlja ti je bliže,
kada padneš brže ti se diže.

Rodi majko još jednog mangupa,
kad ja pijem nek' on čaše lupa.

Voljesmo se ja i moja Ana,
od kupusa pa do patlidžana.

Šokac jesam šokačko mi tilo,
samo nosim gospodsko odilo.

Što tu radim meni nije jasno,
bježim i ja dok ne bude kasno.

Ja sam bećar bolji sam od lovca,
cure ljubim ne treba mi novca.

Ja sam bećar i moj otac bio,
otac sinu zanat ostavio.

Bećarluk je zanat ponajbolji,
još kad'imaš divojku po volji.