Naše snaše vole gibanicu,
a bećari dobru šljivovicu.

Otkako sam, valjan bio nisam;
i umreću, popravit' se neću!

Ide lola po sokaku tužan.
Slikao se pa ispao ružan.

Rodi majko još jednog bećara,
Da mi plaća kad ja nemam para.

Jadan bećar više od sto posto,
seljak bio seljačina osto.

Ko je bećar od mladosti rane,
i osta'će dok ga ne sa'rane.

Mene ćaća veza oko kola,
a ja opet bekrija i lola.

Ko bećara takog nigdi nema,
ni u svinjcu ni u kokošinjcu.

Da je meni nabaviti kravu, koja daje šljivovicu pravu!

Stida nema, a tehniku znade,
to veseli bećaruše mlade.

Svi bećari hodaju po travi,
a ja faca preko krastavaca.

Kad bećari šorom zapjevaju, prozori se širom otvaraju.

Teško meni i mome šarovu,
on na lancu, a ja na birou.

Oj krmačo ´ajde se oprasi,
da se baja duga otarasi.

Obišo sam sedam apoteka,
ni u jednoj od ljubavi lijeka.

Al je lipo u mojemu kraju,
zvijezde sjaju, bećari pjevaju.

Slavonijo šta ti pisma vridi,
umro inat a becari sidi.

U mom selu nema nikad blata,
samo sada i kad kiša pada.

Pije dika vino iz bokala,
za njega je svaka čaša mala.

U mog lole kamion i fića,
a ja ranim hiljadu pilića.