Znanje, seme i mehanizacija za Južnu Afriku

U trenutku kada je propao IMT, a na tom putu je IMR, kada su ugašen Institut za Strna žita u Kragujevcu, mnogobrojni zavodi, među kojima je i onaj za krompir u Guči, da ne zaboravimo više hiljada agronoma na birou rada, kada se spremamo da najplodniju zemlju predamo Arapima i Nemcima, kada se kao "uspešni poljoprivredni proizvođači" navode kompanije koje poseduju 15.000, 20.000 ili 25.000 ha zemlje, umesto da traže održivost na selu, oni obrađuju od 50 do 100 hektara, tada svaki dobar primer, makar u začetku, zaslužuje pohvalu.

Južnoafrička Republika - nova izvozna šansa

Da li se sećate pokreta Nesvrstanih? Davno je bilo. Da vas podsetim. Izvozili smo sve od igle do lokomotive. Naše kompanije poput Planuma i Energoprojekta gradile su kaptalne objekte u zemljama Trećeg sveta. Studenti iz tih zemalja završavali su fakultete u ondašnjoj SFRJ. Uspehe je beležila i agronomska struka. Ima nagoveštaja da bi tako nešto moglo da se ponovi. O čemu je reč?

Spoljnotrgovinska razmena između Srbije i Južnoafričke Republike svega je milion evra. Taj iznos mogao bi biti višestruko uvećan primenom projekta "Afrika BIPOM-SAZM agroindustrijski inkubator". Njime je planirano da, osim znanja u agronomskoj struci, na jug Afrike plasiramo male poljoprivredne mašine kao i seme ratarsko - povrtarskih kultura.

Reč je o projektu za razvoj povrtarstva u opštini Tulamela u Provinciji Limpopo u Južnoafričkoj Republici. Ovo je samo početak, pošto od 55 miliona stanovnika u Južnoafričkoj Republikci, u ruralnim sredinama živi polovina stanovništva, a postoji potreba za agrarnim obrazovanjem 10 - 15 odsto tog stanovništva. Prvi stučnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kao i savetodavaci Poljoprivrednih stručnih službi uskoro će put Južnoafričke Republike. Đorđe Krstić je docent na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Da bi kao instruktor u Južnoafričkoj Republici mogao da obučava tamošnje poljoprivrednike, morao je da prođe akredicioni kurs te države. On dodaje da je sertifikacija samo "ulaznica" da bi mogli da "transferišu znanje" ka Južnoafričkim poljoprivrednicima.

U pet godina izvesti mehanizacije vredne 95 miliona evra?

Plate našim stručnjacima i ostale troškove će u naredne dve godine obezbediti Pokrajinska vlada. Za te namene je obezbeđeno 4 miliona dinara. Pokrajinski sekretar za međuregionalnu saradnju Branislav Bugarski, kaže da bi to samo bila ulaznica da bi na tamošnje tržište mogli da plasiramo naše poljoprivredne mašine, kao i seme ratarsko-povrtarskih kultura naših semenskih kuća.

Ko će svoj doprinos "dizati u nebesa" ako to neće političari. Predsednik pokrajinske Vlade Bojan Pajtić, očekuje da u narednih pet godina u Južnoafričku Republiku izvezemo 30.000 kompleta vrednih 95 milona evra. Realno ili ne? Vreme će pokazati.

Komplete koje čine motokultivator, prskalica, plug i rotofreza idealni su za male Južnoafričke posede od 3 do 5 hektara. Milutin Milošević je šef proizvodnje u 21. maju u Beogradu. Ta kompanija proizvodi dizel motore. Njihova finalizacija uključuje proizvodnju više tipova motokultivatora snage od 6 do 12 KS, kao i pumpi za navodnjavanje. On kaže da je njihov proizvodni program upola jeftiniji od zapadnoevropskog i kao takav atraktivan za južnoafričke poljoprivrednike.

Zamah očekuje i semenarska industrija

Direktorica Departmana za ratarstvo i povrtarstvo Dragana Latković, procenjuje da bi novi zamah mogla da doživi naša semenarska industrija. Naime Južnoafrikanci se, za razliku od Evropljana, koji u proizvodnji hleba koriste pšenicu, hrane jednom vrstom hleba napravljenog od kukuruza. Pošto je na tamošnjem tržištu gotovo isključivo zastupljen GMO kukuruz, zvaničnici Južnoafričke Republike su pokazali izuzetnu zainteresovanost za naš non GMO kukuruz.

I nisu samo naši optimisti. Sipho Ričard Mhlongo, direktor i vlasnik kompanije Sazm trading and projects i Sazm-group i član Odeljenja za biznis Afričkog nacionalnog kongresa (PBF) iz Republike Južne Afrike, kaže da je cilj projekta da mali poljoprivrednici u Južnoj Africi posle edukacije prošire svoju proizvodnju i postanu komercijalni poljoprivrednici, jer preovladava mišljenje da samo veliki proizođači mogu da posluju profitabilno. Po njegovim rečima, Južna Afrika želi da primeni model poljoprivredne proizvodnje iz Srbije, gde komercijalna proizvodnja može da se započne i na parcelama od tri do pet hektara.

Zvaničnici Južnoafričke Republike kažu da bi projekt "Afrika - agroindustrijski inkubator" mogao da traje najmanje 15 godina. S obzirom na to da Pokrajinska vlada podržava ovu ideju odnosno projekat, sve govori u prilog činjenici da je reč o nečemu stvarnom, a ne o pukom političkom marketingu. I delimičan uspeh projekta "Afrika BIPOM-SAZM agroindustrijski inkubator" bio bi dobar putokaz za neke nove angažmane van prostora EU i Rusije. Dakle, svako dobronameran se nada uspehu.