Turbulentna 2021. godina - šta najavljuje u sledećoj?

Ova 21. godina XXI veka bila je godina uzroka i posledica, što zbog vremenskih prilika, što zbog vrlo jednostavnih zakona ekonomije. Jedni događaji su vrlo verno najavljivali dolazak drugih. I, zaista, ništa nas nije zateklo tek tako, a kako?

Setimo se samo poplava usled naglog otapanja snega na jugu Srbije početkom januara i fotografije čoveka koji u rukama nosi tri jagnjeta, dok se probija kroz zamućenu vodu do kolena. Ta fotografija "obišla je svet". Takođe, to proleće bilo je izuzetno kišno i hladno, pa su mnogi kasnili sa setvom kukuruza. Međutim, čini se kao da su te vremenske (ne)prilike najavljivale jaku sušu. Simbolično, zemlja se natapala vlagom, da bi mogla da pregura naredni bezvodni period. Na kraju, onaj ko je "gledao u nebo" i bio strpljiv sa setvom i bacio seme krajem aprila, pa i početkom maja, bolje je prošao sa rodom od onih koji su pratili optimalne rokove.

Takođe, tog proleća soja je zabeležila najveću ikad postignutu cenu na Produktnoj berzi, od preko 90 dinara sa PDV-om, odnosno za godinu dana porasla je za više od 100 odsto. Ta cena bila je samo uvertira za rast vrednosti i drugih uljarica i žitarica u svetu, pa i kod nas. Ali, kako nalažu zakoni ekonomije, kad nešto ide gore, drugo mora da padne i obrnuto. Usled klimatskih nepogoda, pšenica je imala još i dobar rod, dok je kukuruz u skoro svim delovima Srbije podbacio sa prinosom i kvalitetom. Ni proizvođači soje nisu bili zadovoljnim krajnjim ishodom. Cene su "otišle" gore, pa je samim tim i stočna hrana postala skuplja nego inače, a stočarstvo još jednom se našlo u "dubiozi". 

Ali, na stranputici nije bilo samo kod nas. Mnoge bolesti domaćih životinja harale su ove godine Azijom i Evropom, gde su mnoge farme desetkovane. Ne zaboravimo samo kako je Kina, navodno zbog širenja afričke kuge u svim svojim pokrajinama, pred leto uvezla rekordne količine svinjskog mesa.

Mnogo šta je gorelo ove godine

A šta je sa cenama repromaterijala, u prvom redu đubriva, zbog čega su mnogi ratari u Srbiji jesenas propustili ovu agrotehničku meru? Uzroka za porast cena đubriva je više, a najveći je ozbiljna kriza u proizvodnji gasa i drugih energenata.

Đubrivo sve skuplje - čeka nas smanjenje proizvodnje?

Pa, interesantno je kako je baš pre godinu i po dana eksplodiralo skladište u Bejrutu zbog nemarnog odlaganja visoko eksplozivnog materijala, a kao razlog navedeno je 2.750 tona amonijum nitrata koji se najčešće koristi kao đubrivo. Ove godine mnogo šta je gorelo. Zanimljiv je i požar, sredinom marta, u objektu stare staklare u Pančevu gde se nalazi skladište veštačkog đubriva novosadske kompanije "Promist". Takođe, naprasno su mnogi poznati proizvođači ove supstance zatvarali svoje pogone po svetu, a sad ponovo otvaraju?

Kad smo kod požara, ne zaboravite one masovne, sredinom avgusta, po Evropi; Grčkoj, Turskoj, Rumuniji, Italiji, Bugarskoj...gde su opustošena mnoga polja i farme.

Veliko gradilište

Ali, šta se dešavalo kod nas konkretno ove godine?

Kažu, Srbija je jedno veliko gradilište. Grade se saobraćajnice preko plodnih njiva, u Zapadnoj Srbiji, Raškom i Moravičkom okrugu. Postoje najave da će auto-put Beograd-Temišvar ići preko Vršca, odnosno Vatina i poznatih Vatinskih krugova koji imaju izuzetan arheološki i istorijski značaj za Srbiju, a usput i preko nečijih polja pšenice, uljane repice, pašnjaka. Ništa to ne bi bio problem, da nije predložen Zakon o eksproprijaciji, kojim država može da zauzme zemljište privatnih vlasnika, za upotrebu za koju smatra da je od javnog interesa. Posle višenedeljnih ekoloških protesta, taj Zakon je povučen.

A, ekološki protesti su održani zarad obustavljanja rada kompanije Rio Tinto i eksploatacije litijuma u dolini reke Jadar. Inače, u toj dolini se proizvede 80 odsto izvezenih malina, zbog kojih je Srbija druga u svetu po uzgoju. A pomenuta kompanija kupila je mnoge parcele, uključujući i ona sa domaćinstvima. Jedni vlasnici su prodali svojom voljom, a drugi su bili primorani.

Interesantno je to da je Poljska, takođe poznata po uzgoju malina, nakon što je 2004. godine ušla u Evropsku uniju, uvela 12-godišnji moratorijum na prodaju privatnog zemljišta strancima. Posle toga, još pet godina, a planira opet isti da produži. A ona nije usamljen slučaj u Evropi kad je u pitanju prodaja zemljišta stranim licima, bilo državnog ili privatnog.

Ali, šta je sa poljoprivredom Srbije?

Ništa novo, prošle godine su rebalansom budžeta smanjili onaj za poljoprivredu, "skresali" davanja za preradu i organsku proizvodnju koja se prethodno toliko promovisala, ne zaboravite skidanje regresa za gorivo u okviru subvencija po hektaru. Ove je opet usvojena velika cifra i najavljeno povećanje podsticaja. Nisam ekonomista, ali -1 i +1 daju 0.

Ipak, kako kažu zakoni ekonomije, ono što je bilo gore, mora da padne dole. Nekako sa brodom "Ever Given" koji je u martu zakrčio Suecki kanal, krenuli su ozbiljiniji problemi sa snabdevanjem hrane, ali i materijala potrebnih u proizvodnji traktora, na primer. Sve je poskupelo, ali je naše ministarstvo trgovine predložilo ograničavanje cena pet osnovnih namirnica koji ne smeju prelaziti nivo od onog koji je bio 15. novembra. Ipak, tada je, na primer, cena flaše ulja, već uveliko prešla 200 dinara, a samo nekoliko meseci pre se prodavala za 120 (i to među skupljim proizvođačima).

Hrana, đubrivo, sirovine, energenti, sve je otišlo gore. I dok su mnogi beležili gubitke, interesantna je vest da je EPS (Elektroprivreda Srbije) prošle godine zabeležio najveći neto dobitak, prema analizama APR-a, a premijerka Srbije uverava da se cene struje i gasa za domaćinstva neće menjati.

Sve što je bilo gore, mora pasti dole, i obrnuto. Ništa, samo kažem.