Šta znače ta dva klika do subvencija?

Ministar poljoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović izjavio je, a dnevni mediji preneli, da će svim poljoprivrednicima biti omogućen pristup subvencijama, na osnovu izmena Zakona o poljoprivredi, uvođenjem novog elektronskog sistema i brzom isplatom IPARD podsticaja. Ministar je naveo da će lokalne samouprave, odnosno opštine, organizovati obuku za poljoprivrednike kako bi u svakoj mesnoj kancelariji mogli da podnesu zahtev i da će implementacija novog sistema trajati godinu dana. Izmene zakona su, za sada, u formi predloga, ali, ministar je naglasio da će ubrzo, koliko ovog meseca, biti podnete Skupštini na usvajanje.

Istovremeno, prema njegovim rečima, ubzava se isplata sredstava poljoprivrednicima iz IPARD programa, 50 odsto odmah, ostalo po realizaciji, nadležno ministarstvo je već izdalo 80 miliona evra po rešenjima iz IPARD-a, a u fondu ima još toliko. Najavio je i program IPARD 3, koji donosi sredstva za poljoprivrednu infrastrukturu, puteve, atarske puteve, sisteme za navodnjavanje, voćnjake, ruralni turizam, farme, objekte i mehanizaciju.

Šta dobija, a šta gubi poljoprivrednik digitalizacijom?

Gubi, ako se ne uključi u novu igru, a ne gubi ništa ako se upusti u digitalni svet, naročito kad iz tog prostora stiže subvencija. Gubi tradicionalno nerviranje prilikom konkurisanja za novac iz subvencije, obilaženje šaltera, prikupljanje dokumentacije u poslednjem trenutku i sav stres koji neminovno prati konkursni postupak. Dobija, ako velika obećanja budu ispunjena, novac koji mu je potreban za proizvodnju kako bi bio konkurentan svom kolegi iz država boljeg standarda.

Od pojave prvih subvencija iz evropskih fondova, pre dvadesetak godina, poljoprivrednici su se, hteli ne hteli, suočili sa svetom interneta i snalazili se u njemu kako su najbolje znali. U početku uzdržani prema kompjuterima i ljudima koji poznaju tajne poslovanja "na mreži", ubrzo su navikli na konkurse, obrasce i ostale zahteve koje moraju da ispune da bi dobili subvenciju. Ako baš ne bi imali vremena da nauče sve što je potrebno o sajtovima, pristupnim fondovima ili programima, oni imućniji angažovali su mlade stručnjake da za njih urade taj deo posla.

Međutim...

Drugo je pitanje da li svaka mesna kancelarija ima stručnjake koji mogu da pomognu poljoprivrednicima oko konkursne dokumentacije, a nemaju sva sela u Srbiji internet kao što mnoga poljoprivredna domaćinstva nemaju nijedan računar, niti znanje za rad na njemu.   

Koliko vremena treba da se poljoprivrednici "prebace" na onlajn? Koliko je potrebno i ljudima svake druge struke: čim vide jasnu dobrobit, preći će sa starog na novi način. Mladi poljoprivrednici većinom znaju da deo posla odrade onlajn, što se videlo upravo u doba korone. Srednje generacije po pravilu nisu oduševljene digitalizacijom, barem do onog trenutka kad im na račun "legne" subvencija. Od tog časa prestaje svako nepoverenje. Najimućniji poljoprivrednici su postali najimućniji upravo zato što su imali angažovanog stručnjaka za pristup informacijama i snalaženje u "vodama" onlajn poljoprivrede.

Jedino su najstariji i dalje nepoverljivi uz pitanje: a, da nema uskoro nekih izbora? Tada, po njihovom iskustvu, počinju sve basnoslovne priče o ogromnim ulaganjima u poljoprivredu, programima, evrima i subvencijama do kojih se stiže sa "dva klika" na tastaturi.