Razbiti jaje o rogove ovna ili bika, staviti u mravinjak, dati devojci

Bez obzira da li se naziva Vaskrs, Uskrs, Veligden ili Vazam, u pitanju je praznik nad praznicima sa velikim značajem i obiljem običaja. Predstavlja "pokretan" praznik, što znači da datum nije utvrđen, nego može da "padne" od druge polovine marta do početka maja, ali, uvek u nedelju.

Desi se da pravoslavni i katolički Uskrs "padnu" u isti dan, iako je redovnija pojava da katolički i protestantski Uskrs biva nedelju ili dve nedelje ranije. Kako god, etnolozi se slažu da su običaji povodom ovog praznika stariji od hrišćanstva i da je u pitanju prvenstveno poljoprivredni i to stočarski praznik.

Rađanje novog života

Još dok su se selili okolo sa svojim stadima u potrazi za najboljom pašom, drevni poljoprivrednici bi zastali da proslave veliki praznik posvećen proleću, a deo proslave bio je običaj da se jaja razbijaju o rogove ovna predvodnika ili najvećeg bika u krdu. Kad su se stacionirali i počeli da obrađuju zemlju i gaje životinje na okućnici, ljudi su zapatili i kokoške, a tek mnogo kasnije patke, guske ili morke. Kokošija jaja bila su dakle uključena u običaj - za stare Slovene kokoška je (kao i petao) pripadala je kultu Sunca.

Farbanje jaja: Od varzila i ukrašavanja šarajlicom do šljokica i nalepnica

Poznata pesmica "Pošla koka na pazar, nosi jaje da prodaje" i druge u kojima je kokoška glavni lik danas se tretiraju kao dečje ili šaljive narodne umotvorine i samo stručnjaci nalaze u njima duboke slojeve nekadašnjih verovanja. Jaje koje koka snese smatrano je simbolom rađanja novog života koji pobeđuje smrtnost i, kako izgleda, ti nekadašnji poljoprivrednici bili su potpuno fascinirani čudom nastanka malog pileta u jajetu, koje razbija ljusku da bi se izleglo.

Zašto se jaja farbaju?

Jaje je za nekadašnje ljude bilo više od hrane, verovali su da predstavlja lek i moćno zaštitno sredstvo koje otklanja bolesti i druga zla koja mogu da napadnu poljoprivrednika, njegovu porodicu i imanje. Ko se i kad setio da jaja oboji za Uskrs, pre svega u crvenu boju, simbol radosti i svetlosti, a onda i u druge boje, istorija ne beleži.

U hrišćanstvu postoje mnoga objašnjenja bojenja jaja za Uskrs, jedino niko da objasni zašto su ljudi 6.000 godina ili 12.000 godina pre hrišćanstva, od Irske do Urala, farbali jaja pa ostavljali u grobovima da ih arheolozi nađu. Običaj je opstao do savremenog doba, a crveno jaje, naročito ono koje je prvo obojeno, naziva se i danas "čuvarkućom" pa ga u nekim kućama ostavljaju do sledećeg Uskrsa da zaštiti domaćinstvo i ukućane, kao što su radili nekadašnji poljoprivrednici.

Čuvarkuća, humanost i darivanje

Crvenim jajetom protrljaju se obrazi svih ukućana na Uskrs ujutro, da budu rumeni i zdravi. Obojenim i našaranim jajetom, "pisanicom", momci su izjavljivali ljubav i ozbiljne namere: ako devojka prihvati dar, formalnosti oko sklapanja braka mogu da počnu. Jaje koje je pri farbanju napuklo, pa boja ušla u belance, služilo je kao lek za bolešljivu i slabunjavu decu. Jedno šareno jaje stavljale su žene u mravinjak, da se živina i stoka množi "kao mravi" i tako dalje.   

Ko gaji kokoši, naravno da ima i najviše jaja, a što se ne proda, ide u farbu. Tako će i ove godine neka poljoprivredna domaćinstva obojiti po sto, dvesto ili više jaja, koja će biti pojedena za praznik ili podeljena gostima, kumovima, komšijama i prijateljima. Po pravilu, ostaće dovoljno i za rubriku kako iskoristiti jaja preostala od uskršnjeg ručka. Pošto se danima jedu, ukućanima dosadi i sama pomisao na njih, pa poneko dobije čak i pas ili mačka, radi lepše dlake.