Poboljšava svako jelo, testira muškarce, a i čuva od uroka?

Paprika, omiljeno povrće ovdašnjih poljoprivrednika i njihovih mušterija, deluje toliko domaće, kao da je oduvek bila tu. Njeni plodovi, od najsvetlije žute preko zelene, narandžaste do izrazito crvene boje, ljuti ili slatki, "roge", "šilje", babure, koriste se u raznim jelima, od čorbe do salate, sveži, suvi, blanširani, pečeni, ukiseljeni, mogućnosti su neiscrpne. Omiljeni je sastojak raznih đuveča, sataraša, musaka i pindžura.

Ajvar ne može da se pravi bez paprike. Složene u tegle u turšiji tokom zime zadovoljavaju ljudsku potrebu za salatom. Pune se mlevenim mesom ili sirom, negde se i pohuju. Sitna aleva, ljuta ili slatka, začinjava većinu jela ovdašnje trpeze. Poljoprivrednici koji proizvode papriku ne mogu da se požale na potražnju, jer ovaj plod uvek ima kupce.

Toliko ljuta, da nije bila za jelo

Omiljena namirnica ima za sobom dugu i zanimljivu istoriju, koja dovodi u zabunu čak i istoričare. Prema nekim izvorima, stigla je iz Amerike, u doba španskih osvajanja. Po drugim, doneli su je Turci u sedamnaestom veku, po trećim - stigla je preko Mađarske. Antički Rimljani su koristili neku vrstu sitne crvene paprike, uvezene iz Indije, koja je na tržištu dostizala cenu zlata, jer je smatrana vrstom bibera. U Meksiku su pronađeni fosili divlje plodove stare 7.000 godina, u Peruu ovo povrće je korišćeno u ishrani pre 3.000 hiljade godina.

U Africi od davnina samoniklo raste jedna vrsta ("išli smo u Afriku da sadimo papriku"), toliko ljuta da se nije koristila za jelo nego kao otrov za premazivanje vrha strele. U delovima Španije i Italije, pristigla je iz "novog sveta", dugo se širila samo kao ukrasna biljka u baštama dok nije stigla u jelovnike. 

Lek protiv kuge

Upravo ova ljutina iz nekih vrsta paprike (jer nisu sve ljute) potiče iz sastojka koji se zove kapsin ili kapsaicin i predstavlja moćan antioksidans. Pridružuju mu se vitamini A, B, C, E, kalijum, fosfor i gvožđe, beta karoten, cink i selen. Zbog niske kaloričnosti (sadrži 89 odsto vode) odlična je za regulisanje telesne mase.

Pomaže u lečenju bolesti srca, jača vid, smanjuje simptome bronhijalne astme i osteoartritisa, poboljšava imunitet, stimuliše lep izgled kože i kose, ublažava razna neuralgična stanja, a zbog ljutine još su je francuski lekari, pre 300 godina, proglasili za afrodizijak. Zanimljivo je da su, bez svih ovih znanja o medicini, ovdašnji poljoprivrednici imali upravo isto mišljenje o paprici, smatrajući je jednim od retko efikasnih lekova protiv kuge.

Test za muškarce

Nanizane crvene plodove okačene na zidove kuća u mnogim selima svedoče da domaćinstvo ima dovoljno ovog povrća, ali, šalju još jednu poruku: smatrani su pouzdanim sredstvom protiv uroka i drugih zlih sila, dakle, ako su okačeni venci suvih paprika, ta kuća i svi u njoj su zaštićeni. U nekim selima Vojvodine još se gaji jedna arhaična vrsta, zvana "dugmetara", podvrsta bolje poznate feferone, jarko crvena, okrugla i mala kao dugme, ali tako ljuta da mnogi uopšte ne mogu da je jedu.

Nanizana na jak crveni konac i okačena na vidno mesto, ona bukvalno obaveštava sve goste da u kući živi devojka stasala za udaju. Ponekad se, šale radi - stavlja u kotlić sa ribljom čorbom, pa onda ispituje izdržljivost odraslih muškaraca da pojedu eksplozivno ljuto jelo. 

Sa hladnijim danima, samo dobija na popularnosti.