Po jutru se dan poznaje, a godina? Od rata u Ukrajini do protesta u Srbiji

Kad smo sabirali utiske iz prošle 2021. godine - zaključili smo da će se nastaviti poremećaji tržišta, snabdevanja hranom i energentima. Ali niko se, ipak, nije nadao da će biti ovoliko izazovno "pregrmeti" 2022.

Pre nego što se saberemo, odmah da se oduzmemo

Godina je krenula sa ratom u Ukrajini i posledično opštom energetskom krizom. "Krizirali" su i naši poljoprivrednici, kad su ratari udruženja "Stig" iz Požarevca "digli bunu" tražeći niže cene đubriva, od kojeg dakako zavisi rod svih poljoprivrednih kultura. Taj protest je manje-više završen uspehom - jer je Braničevski okrug dobio oko 1.000 tona mineralnog đubriva po subvencionisanoj ceni.

U istom su periodu mnogi primetili i diskutabilan kvalitet uree, za koju se sumnjalo da ima manji procenat azota nego što piše na deklaraciji.

Suncokret - prava ili pogrešna investicija?

Sećam se i da se pričalo među ratarima kako im u poljoprivrednim apotekama i firmama proizvođača sugerišu da seju suncokret jer on ne zahteva mnogo đubrenja, a cena je skoro uvek dobra.

Već početkom marta Vlada Srbije je uvela zabranu izvoza osnovnih namirnica i žitarica - ulja, brašna, pšenice i kukuruza. Agrarni analitičari, stručnjaci, a naročito proizvođači ukazivali su na negativne posledice ove populističke odluke na agrar - da svega imamo dovoljno i da će poljoprivrednici bankrotirati, ako ne prodaju ono što su proizveli. Iako je Vlada donekle "popuštala" sa izvoznim kvotama, pa dozvolom isporuke za susedne države, dočekali smo žetvu pšenice prepunih silosa.

Skladišta puna, mešanje sa novim rodom - uslov za pojavu štetočina?

Zabrana je na kraju ukinuta krajem jula, ali je u međuvremenu opao nivo Dunava, pa barže sa kukuruzom i drugom robom nisu mogle iz Srbije.

I onda, već s početka avgusta kreću novi protesti. Propustili su, kažu demonstranti, da se izbore za višu cenu pšenice, koja ove godine nije pratila trošak ulaganja, i zbog toga će da se izbore za bolje uslove za suncokret.

Što zbog suše, što zbog zabrane izvoza i ograničenja cena osnovnih namirnica, među kojima je i ulje, cena suncokreta je logično pala.

Najduži protesti poljoprivrednika do sad

Bogami, ovi protesti su podigli Srbiju na noge. Zatvorene su bile ulice po Novom Sadu i Subotici barikadama od traktora, mostovi po Pančevu, Požarevcu, glavni putevi po Šumadiji... I nisu razjareni proizvođači zahtevali samo bolju cenu ove uljarice, već i više subvencije, ukidanje akcize za gorivo, višu premiju za mleko ...

Na anketi Agrokluba 93 odsto čitalaca glasalo je da podržava proteste poljoprivrednika

Tih osam dana, videlo se jedinstvo među poljoprivrednicima kojima je dogorelo do nokata. Višednevni pregovori sa Vladom su razjedinili demonstrante, pa se "Stig" odvojio od Vojvodine, a između Vojvođana nastupio je razlaz u suprotstavljenim mišljenjima.

Nema mleka, ali ima aflatoksina

Krenula je i priča sa nestašicom mleka. Kao da je javnost zaboravila prosipanja mleka u Šapcu u martu, pa onde i u fontani za vreme Sajma poljoprivrede u maju i drugim mestima po Srbiji zbog niske cene. A broj goveda, pa i krava drastično opada iz godinu u godinu. Ali tu se ne završava problem.

Put aflatoksina od njive do sira: Da li smo ugroženi - šta će pokazati analize?

Velika suša "obrala je" mnoge kulture, pri čemu je kukuruz najgore prošao. Došla su i gljivična oboljenja, izvor aflatoksina, što se kasnije i potvrdilo. Odloženo je stupanje na snagu Pravilnika koji je trebalo da usaglasi naše sa EU regulativama, a zadržan dosadašnji viši maksimalno dozvoljeni nivo ovog toksina u mleku i mlečnim proizvodima.

Faktor isplate

I taman kad smo se svi navikli na tehničku Vladu, posle svih ustavnih i neustavnih rokova, krajem oktobra srpski poljoprivrenici nakon Nedimovića dobijaju ministarku. Ubrzo su zaboravili bivšeg ministra i pozdravili Jelenu Tanasković, ekonomistu i stručnjaka iz oblasti faktoringa.

I gle, eto najave nove garniture resornog ministarstva o povećanom iznosu za subvencije u budžetu i isplata svih zaostalih subvencija do kraja godine.

Nimalo svetla godina. Protesti nisu počeli i završili sa poljoprivrednicima. Protestovali su i drugi ugroženi stanovnici ruralnih područja - što zbog sprovedenih istraživanja, kopanja rudnika ili izgradnje MHE na rekama čiju vodu koriste.

Poremećaj tržišta, s početka išao je ruku pod ruku sa klimatskim promenama, pa smo imali i cvetanje bagrema i višnje s početka jeseni, a zabeležili smo rod jagoda i lubenica kad im definitivno vreme nije.

Lubenica sazrela u bašti u decembru - teška osam kilograma i slatka kao med?

Preostaje nam da izvučemo zaključke i pokušamo da naučimo nešto iz ove hektične godine na zalasku. U nadi da nam spoznaje neće pojesti inflacija.