Današnja deca ne znaju šta je krava, a veterinari neće na selo?

Sajam je, a na Sajmu - sve. Više publike nego u doba korone, ceo događaj sasvim drugačiji. Dovoljno za one koji prodaju, kupuju, razgledaju ili jednostavno iz radoznalosti dolaze na ovu veliku i omiljenu manifestaciju.

Decu, po pravilu, najviše zanimaju životinje. U odeljku s kravama, dečačić se, po mišljenju roditelja, suviše približio ogradi, tako da su ga odmah odneli dalje, uprkos njegovom glasnom protestovanju. Čim se mlada porodica udaljila, dvojica sredovečnih pajtaša, koji su gledali ceo incident, prasnuše u smeh. 

"Jesi li video kako su pobegli, k'o iz praćke!", reče jedan.

"Ova današnja deca ne znaju šta je krava. Svaka kuća u našem šoru je imala konje, krave, bikove, a već svinja i živine, ne pitaj. Hranili smo životinje, čistili oko njih. Kol'ko me je puta bik gurnuo il' krava nagazila papkom, pa, šta mi fali" A sad, gledaj i ne prilazi, k’o da je lav, a ne tele", čudi se drugi.

Buduća veterinarka

"A, moja najmlađa se nikad nije bojala. S dedom ulazila u tor, u svinjac, u štalu. Sve radila oko stoke, pomagala kad se krava teli. Zato sad i studira veterinu. Sećaš se kad nam je pobegla na jednom Sajmu, baš ovde? Kad je imala nepune četiri godine", priseća se prvi.

"Kako da se ne sećam, ogovaralo me celo selo, 'izgubio ćerku na Sajmu'. Ta znaš, bili smo mladi, naročito ja."

"A popili. Naročito ti."

"Nisam ja tol'ko ni popio, kako je ona brzo šmugnula u gužvu. Samo mi je pustila ruku i nema je. Viči, traži, odmah sam se setio gde je, kod krava. Mi tamo, a moje zlato trči kod bika od tonu i po i viče 'kravice, slatka kravice!' Bik vezan sa četiri lanca, stra'ota jedna, da je nogu pomerio, nagazio bi je! Jedva je uhvatih. Rastrčalo se i obezbeđenje, izgrdili me k'o vašku, sve su mi se uši crvenele.

Teško meni, mislio sam, dospeću u novine! Odmah sam se pokupio sa Sajma, bilo me sramota, nosim ćerku, grdim je što je pobegla, a ona samo 'pusti me, 'oću kod mile kravice!' Ništa se nije uplašila, a tek je naučila da kaže 'r' kako treba", prepričava otac nestašne devojčice.

"Istina je. Ti si se prestravio, odma' ti izvetrilo sve što si popio. A ona, k’o da ništa nije bilo", komentariše drugi.

"Uvek se setim toga kad vidim decu na Sajmu."

U selo se ne vraća?

"I kako joj sad idu studije?"

"Treća godina, sve ispite daje", hvali se prvi.

"A 'oće li nazad u naše selo kad završi?"

"Teško", reče sa beznadežnim izrazom lica. 

Trenutak tišine u kome svako misli svoje misli.

Nego, tu je ona negde, volontira, znaš, ne može bez Sajma. Pozvala nas je na kafu kad sve razgledamo.

"Pa 'ajd da idemo", predloži drugi.

"Samo, kazala je da budemo trezni, tu će biti i profesori, pa da je ne brukamo."

"Onda ćemo na pivo posle."

Odoše. 

Ogradama iza kojih su životinje prilaze nove generacije, tek izašle iz kolica za bebe. Posmatraju, postavljaju pitanja, poneko priđe, neko bi možda pomilovao "slatku kravicu", roditelji fotografišu, a goveda prate celu gužvu nezainteresovanim pogledima krupnih očiju.