Mišjakinja - indikator zemljišta, koji okrepljuje nakon zime

Proleće je period kada ćemo veoma često među drugim biljkama primetiti mišjakinju Stellaria media koja se ističe svojim nežnim, razgranatim stablom i listovima svetlo zelene boje. Poznata je i pod drugim narodnim nazivima: mišije uho, crevac, ptičija trava, zvezdica, zvezdasti crevac, zvezdac, mokrica.

To je široko rasprostranjena biljna vrsta i pre svega poznata kao korov strnih žita, kukuruza i drugih okopavina. Raste u bašti, na livadama, pored puteva, u deteliništima i lucerištima, voćnjacima i vinogradima. Voli rahla, humusna zemljišta, koja su dovoljno vlažna. Indikator je humusnog i vlažnog zemljišta. Često potiskuje druge vrste, posebno u proleće i jesen.

Mišjakinji su slične srodne vrste: šumska mišjakinja Stellaria nemorum, koja je nešto viša, oštrijih i tanjih listova i mokrica Myosoton aquaricum koju nalazimo pored potoka i reka.

Od mišjakinje treba razlikovati visoku mišjakinju ili puckavicu Stellaria holostea, koja nije jestiva.

Formira i do 15.000 semenki

Mišjakinja je jednogodišnja biljka koja niče rano u proleće ili tokom jeseni i tada prezimljava. Njeno stablo je okruglo i nežno kod mladih biljaka, dok se kod starijih biljaka formira elastična nit sličnu crevu. Zbog toga je i nazvana crevac. Biljka je veoma razgranata i formira mnoštvo polegnutih stabljika. Listovi su jajasti, eliptični. Cvetovi su zvezdasti, beli i tokom dana su otvoreni i usmereni prema gore, a tokom noći i kad je oblačno su zatvoreni i oboreni prema dole.

Formira veliki broj semenki, koje su smeštene u tobolcu. Na jednoj biljci može da se formira i 15.000 semenki koje čuvaju klijavost do 23 godine. Seme se lako osipa, a može da klija na temperaturi iznad 2ºC. To omogućava nicanje tokom cele godine iz plitkog sloja zemljišta.

Okrepljuje organizam nakon zime

Mišjakinja sadrži vitamine, minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, bakar), eterična ulja, antiseptike, belančevine i druge korisne materije, ali sadrži i oksalnu kiselinu. U starom Rimu je bila cenjeno povrće, jer je na trpezu dolazila rano u proleće, kada je nedostajalo vitamina u ishrani. Odlična je za uklanjanje prolećnog umora zbog velikog sadržaja vitamina C.

Trudnice, majke koje doje i mala deca ne bi trebalo da koriste mišjakinju zbog nedovoljne ispitanosti njenog dejstva! Sve lijekove iz narodne medicine koristiti uz saglasnost lekara.

Mlada biljka je odlična pripremljena kao salata koja osvežava i okrepljuje organizam nakon zime. Može da se pomeša sa drugim samoniklim biljem ili povrćem. Osim kao salata, pripremaju se od nje razna variva i čorbe, jer može da se pripremi poput spanaća.

Kada ostari, ogrubi i nije pogodna za ishranu. Mišjakinja može da se suši, a njene semenke se koriste u pekarstvu za posipanje peciva. U slučaju da želimo da je osušimo i koristimo kao čaj, bere se tokom leta kada je intenzivno cvetanje.

Veoma je korisna kod problema sa plućima, bronhitisa, olakšava izbacivanje sluzi, kod problema sa mokraćnom bešikom, kožnih osipa, psorijaze, raznih čireva, problema sa digestivnim traktom, deluje i kao blagi laksativ.

Čaj od mišakinje

Uzeti 100 grama ili supenu kašiku usitnjenog lišća i preliti sa 2 dcl do 2,5 dcl vrele vode, poklopiti i ostaviti oko 15 minuta da se prohladi. Piju se dve šoje ovog čaja u toku dana za izbacivanje sluzi iz pluća, ali i za ispiranje i oblaganje rana i čireva svaka tri sata. Čim nakupljeni gnoj izađe, rane brzo zaceljuju.

Od mišjakinje se prave razne čajne mešavine sa maslačkom ili đumbirom.

Narodni preparat za lečenje mrene očiju

Sveže listove biljke treba iscediti da se dobiju tri velike kašike soka, koje pomešamo sa jednom kašikom meda. Tokom dana koristi se tri puta po 25 kapljica od ovog preparata.

Mišjakinja u poljoprivredi

Baštovani je vole, jer tamo gde ima mišjakinje nema pirevine. Osim toga, odlična je pokrivna biljka, materijal za malč i potpomaže obogaćivanje zemljišta humusom. U baštu privlači ptice.

Stoka ne bi trebalo da koristiti mišjakinju u ishrani u većim količinama. Svinje i guske rado jedu mladu mišjakinju. Ona je u bašti prenosnik virusa krompira, domaćin insekata i nematoda.

Fhoto: leoleobobeo / Pixabay