Bugenvilija - mediteranska biljka koju je moguće uzgajati i kod kuće

Bugenvilija (Bougainvillea spectabilis), tropska je penjačica poreklom iz Brazila. U mediteranskim vrtovima i na okućnicama daje upečatljiv izgled koji se urezuje u pamćenje. Razne vrste različitih boja oduševljavaju mnoge svojom elegancijom i lepotom cvetanja.

U 18. veku, biljku je otkrio botaničar Filbert Komerkon, koji je cvet nazvao u čast francuskog moreplovca Luisa Antonija de Bugenvila. Današnja bugenvilija, rezultat je međusobnog ukrštanja tri od osamnaest južnoameričkih vrsta bugenvilija. Na svetu postoji više od 300 varijeteta bugenvlije. Kako je velik broj hibrida menjao svoje osobine zbog ukrštanja, teško je odrediti originalne pretke.

Botanički se biljka klasifikuje kao drvenasta penjačica, iako ponekad ima obeležja grma. U toplijim područjima, listovi bugenvilijie inače su stalno zeleni dok u hladnijim, oni otpadaju. Listovi su jednostavni i neizmenični, koji mogu biti okruglog, eliptičnog i ovalnog oblika, talasastog vrha. Cvet naraste od 5 do 12 m visine. Sitni cvetovi, okruženi su braktejama, pricvetnim listovima, koji se pojavljuju u sjajnim nijansama svetlo ljubičaste, ružičaste, narandžaste i žute boje. Cvetanje bugenvilije je tokom čitavog leta i rane jeseni.

Uslovi uzgoja

Sadnja bugenvilije može biti u proleće ili rano leto. Najlepše će cvetati na mestu obasjanim suncem, iako može podneti i slabiju senu. Podnosi temperature iznad 37°C i minimalne noćne temperature od 10°C i dnevne između 24°C do 35°C. Njeni hibridi mogu podneti i niže temperature. Odgovara joj dobro ocedno tlo, a najbolje uspeva u kiselom zemljištu (pH tla između 5,5 do 6). Zbog otpornosti na slano zemljište i sušu, idealna je za uzgoj u obalnom i priobalnom području. Osetljiva je na vetar pa joj odgovara zaštićeni položaj.

U toplijim krajevima, može se uzgajati kao penjačica uz zidove, ograde ili verande. Za svoj rast zahteva potporu, a ukoliko se to ne osigura, bugenvilija se može širiti po zemljištu i imati ulogu prekrivača tla. Ako se uzgaja kao grm, potrebno je orezivati, a u tom slučaju joj nije potrebno osiguravati podršku. U hladnijim područjima, uzgaja se u posudama. Pre prvog mraza, bugenviliju je potrebno uneti u zatvoreni prostor. Zimi je nije potrebno često zalivati.

Relativno je otporna na sušu, ali bolje uspeva ako se zaliva, posebno tokom cvetanja. Između svakog zalivanja, tlo ili supstrat treba se osušiti. Osetljiva je na česta i obilna zalivanja jer to može dovesti do truljenja korena. Đubrenje je univerzalnim đubrivom u proleće i sredinom leta.

Brzog je rasta. Nakon završenog cvetanja, može uslediti orezivanje. Jače orezivanje izvodi se jednom godišnje, kako bi se održao atraktivan izgled, podstakla bujnost i cvetanje. Ako se ne održava, mlade i stare grane se isprepliću i zapetljvavaju, što često pogoduje razvoju bolesti i štetočina. Kako bi se smanjila veličina, orezuje se trećina biljke i uklanjaju sve neželjene grane. Tokom orezivanja preporučljivo je nositi rukavice, jer bugenvilija ima trnje.

Iako je otporna na bolesti i štetočine, moguć je napad lisnih vaši i gusenica. Oštećeni i zaraženi delovi biljke se uklanjaju, kako bi se sprečilo dalje širenje napada. Ako je potrebno, može se koristiti zaštita bilja.

Presađivanje

Premda mnogim biljkama ne odgovara rast u tesnim posudama, što se može primetiti po znakovima stresa, bugenvilija može neko vreme rasti u tesnoj posudi. Njeno cvetanje najintenzivnije je upravo u tom stanju. Kada se korenje počne širiti iz posude, tada je vreme za presađivanje u veću posudu. Supstrat za uzgoj u posudi koristi se sa većim sadržajem treseta, ipak prevelika količina treseta dovodi do zadržavanje vlage u blizini korena i uzrokuje njegovo truljenje. Iz tog razloga, na dnu posude trebaju biti otvori radi lakšeg oceđivanja vode.

Bugenvilija se razmnožava reznicama. Sade se u supstrat jednakog udela treseta i perlita. Pri presađivanju mladih biljaka treba biti oprezan, kako ne bi došlo do oštećenja korena.