Osiguranje u agraru: Trošak ili investicija?

Poljoprivrednicima Zlatiborskog, Moravičkog i Kolubarskog okruga koji osiguraju proizvodnju država će vratiti 70 odsto vrednosti polise. Za ostale povraćaj ostaje 40 odsto uz najavu da će osiguranje i dalje biti jedina mera u poljoprivredi u kojoj se tolerišu istovremeni podsticaji iz nacionalnog i lokalnog budžeta.

Poljoprivrednici zainteresovani za osiguranje od suše

"Paprika koja je probušena bila, samo su nju priznali, koja je udarena nisu priznali. I kad je došlo za naplatu, samo 22 posto sam naplatio", rekao je Srđan Ljubisavljev iz Banatskih Brestovaca, a prenosi RTS. 

Vladimir Lazarov iz Omoljice kaže da je 2013. godine imao totalnu štetu na 50 hektara gde mu je isplaćeno, a cifra je bila u milionima, tako da, kako ističe, višestruko se isplati.

"Po isplati štete bez prigovora su samo oni koji su dobro pročitali polisu, a njih je malo, kao i onih koji znaju da se pad kvaliteta voća dopunski osigurava", kažu osiguravači.

U te dopunske rizike, spadaju i poplava, mraz, suša... Za osiguranje od suše poljoprivrednici su zainteresovani, ali ne i osiguranja - kažu zato što nema dovoljno referentnih stanica koje mere količinu padavina.

Osiguranje životinja: Ima li računa?

U Srbiji osigurano samo pet odsto stočnog fonda 

U Srbiji je osigurano 15 odsto biljne proizvodnje i svega pet odsto stočnog fonda. Na povećanje broja osiguranih poljoprivrednika, trebalo bi da utiče uredba kojom je država povećala subvenciju za osiguranu proizvodnju sa 40 na 70 odsto u Moravičkom, Zlatiborskom i Kolubarskom okrugu, prenosi RTS. 

"To su prostori gde imamo najviše proizvodnje u voćarstvu gde bude i najviše štete. Samim tim za državu je ogroman gubitak ukoliko joj za tih 40 odsto padne proizvodnja u tom sektoru bilo da je reč o šljivi, bilo da je reč o malini to je problem i to se u krajnjoj liniji odražava na naš spoljno trgovinski potencijal", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Poljoprivredno osiguranje je u Evropskoj uniji uslov za subvencije država. U Srbiji nije, ali se osiguravajuće kuće bore za to. U 2018. prodali su agrarne polise za dve milijarde dinara. Na ime šteta isplatili su dva miliona dinara više.

U Srbiji useve osigurava tek svaki deseti poljoprivrednik

Potrebna edukacija poljoprivrednika 

Agroekonomisti kažu da bi mogle da pomogunu i banke - ako bi se te polise uzimale kao garancija za kredit.

"Jednostavno osigurava svoj rod i to je isto neka uloga banaka da u sprezi sa osiguravajućim kućama sa ministarstvom i savetodavnim službama da uradi više na popularizaciji i edukaciji poljoprivrednika o osiguranju", rekla je Zorica Vasiljević sa Poljoprivrednog fakulteta za RTS. 

Bez subvencija za osiguranje voća u proseku treba izvojiti od 120 do 180 hiljada dinara po hektaru, za ratarske kulture dve-tri hiljade dinara po hektaru, za muzne krave od osam do 10 hiljada dinara po grlu.

Polisom koja košta 30.000 dinara na primer štitite proizvodnju vrednu 700.000 dinara. Najskuplje je ne osigurati se na vreme.