Objavljen predlog budžeta EU: Šta donosi ZPP nakon 2020. godine?

Evropska komisija je objavila da za sledeći dugoročni budžet Evropske unije (2021– 2027) predlaže modernizaciju i pojednostavnjenje zajedničke poljoprivredne politike (ZPP). Tim predlozima, s budžetom od 365 milijardi evra, obezbeđuje se da ZPP ostane politika otporna na buduće izazove, da i dalje bude podrška poljoprivrednicima i seoskim zajednicama, da vodi ka održivom razvoju poljoprivrede EU i odražava ambicije Unije u pogledu brige za životnu sredinu i klimatske politike.

Državama članicama se ovim predlozima pruža veća fleksibilnost i odgovornost za odlučivanje o tome kako i gde će ulagati novčana sredstva u okviru ZPP-a radi ispunjenja ambicioznih ciljeva postavljenih na nivou Evropske unije za postizanje pametnog, otpornog, održivog i konkurentnog poljoprivrednog sektora uz istovremeno obezbeđivanje pravednije i bolje usmerene podrške dohotku poljoprivrednika.

Glavne karakteristike predloga

"Ovim predlogom Komisija ispunjava svoju obavezu modernizacije i pojednostavnjenja zajedničke poljoprivredne politike; postiže se istinska supsidijarnost za države članice; obezbeđuje se otporniji poljoprivredni sektor u Evropi; i povećavaju se ambicije politike u pogledu životne sredine i klime", rekao je komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan.

Glavne karakteristike predlogâ Komisije za osavremenjenu i pojednostavnjenu zajedničku poljoprivrednu politiku:.

1. Nov način rada: Države članice će moći fleksibilnije da koriste sredstva koja su im dodeljena, a to će im omogućiti da izrade prilagođene programe koji na najefikasniji način odgovaraju na brige poljoprivrednika i širih ruralnih zajednica. Države članice imaće i mogućnost prenosa do 15% sredstava odobrenih za ZPP iz direktnih plaćanja u razvoj sela i obrnuto kako bi osigurale finansiranje svojih prioriteta i mera. Jednaki uslovi za sve države članice biće obezbeđeni pomoću:

• strateških planova za ceo period u kojima će za svaku državu članicu biti utvrđeno kako namerava da ostvari ekonomske, ekološke i socijalne ciljeve postavljene na nivou Evropske unije koristeći direktna plaćanja i ruralni razvoj. Te planove odobravaće Komisija da bi bila osigurana usklađenost i zaštita jedinstvenog tržišta;
• Komisija će pažljivo pratiti uspešnost svake države članice i napredak prema dogovorenim ciljevima.

2. Pravedniji uslovi boljim usmeravanjem podrške: direktna plaćanja ostaju ključni deo politike koji obezbeđuje stabilnost i predvidljiivost za poljoprivrednike. Prioritet će i dalje biti pružanje podrške malim i srednjim poljoprivrednim gazdinstvima, koja čine većinu poljoprivrednog sektora EU, i pomaganje mladim poljoprivrednicima. Komisija je i dalje predana postizanju pravednije raspodele direktnih plaćanja među državama članicama putem spoljašnje konvergencije.

Osim prethodno navedenog:

• direktna plaćanja poljoprivredniku će biti smanjena. Iznos po gazdinstvu po hektaru, nakon što dostigne 60.000 evra, postepeno će se smanjivati dok ne dostigne 100.000 evra, što će biti gornja granica. Troškovi za radnu snagu biće potpuno uzeti u obzir. Time se želi obezbediti pravednija raspodela plaćanjâ;
• mala i srednja gazdinstva dobijaće viši nivo podsticaja po hektaru;
• za podršku mladim poljoprivrednicima za pokretanje poslovanja, države članice će morati da izdvoje bar 2 % sredstava odobrenih za direktna plaćanja. To će se nadoknaditi finansijskom podrškom za ruralni razvoj i raznim merama za olakšavanje prenosâ zemljišta i pristupa poljoprivrednika zemljištu.

3. Veće ambicije u pogledu životne sredine i klime: klimatske promene, prirodni resursi, bioraznolikost, staništa i krajolik, sve je to obuhvaćeno zajedničkim ciljevima na nivou Evropske unije koji su danas predloženi. Podrška dohotku poljoprivrednika već je povezana s primenom praksa koje nisu štetne za životnu sredinu i klimu, ali novi ZPP će od poljoprivrednika preko obaveznih i dobrovoljnih mera podsticaja zahtevati viši nivo ambicija:

• direktna plaćanja biće uslovljena većim zahtevima u pogledu životne sredine i klime;
• svaka država članica moraće da ponudi ekološke programe kako bi podržala poljoprivrednike u aktivnostima koje nadilaze obavezne zahteve, što će delom biti finansirano novcem iz nacionalnih budžeta  koji je namenjen za direktna plaćanja;
• barem 30% nacionalnih dodeljenih sredstava za ruralni razvoj biće namenjeno ekološkim i klimatskim merama;
• očekuje se da će 40% ukupnog budžeta ZPP-a doprinositi klimatskoj politici;
• osim mogućnosti transfera sredstava 15% između stubova, države članice će imati i mogućnost transfera dodatnih 15% sredstava iz prvog u drugi stub ZPP-a za potrošnju na mere za zaštitu klime i životne sredine (bez nacionalnog sufinansiranja).

4. Veća upotreba znanja i inovacija: u osavremenjenom ZPP-u iskorišćavaju se prednosti svih najnovijih tehnologija i inovacija, čime se pomaže i poljoprivrednicima na terenu i javnim upravama, naročito na sledeće načine:

• budžetom od 10 milijardi evra iz istraživačkog programa "Horizont Evropa" izdvojenog za istraživačke i inovacione projekte u oblastima hrana, poljoprivreda, ruralni razvoj i bioekonomija;
• podsticanjem država članica na korištenje tzv. "velikih podataka” za potrebe kontrole i praćenja (npr. provera veličine poljoprivrednih gazdinstava pomoću satelitskih podataka za potrebe zahteva za direktna plaćanja), čime će se znatno smanjiti potreba za kontrolama na terenu;
• ubrzavanjem digitalizacije života na selu, na primer širenjem širokopojasne mreže u ruralnim područjima, čime će se poboljšati kvalitet života u tim regijama i još više doprineti konkurentnosti evropske poljoprivredne proizvodnje.

Više o tome pročitajte ovde.