Zaštitite povrće od plamenjače kvascem, kefirom, belim lukom

Plamenjača (Phytophthora infestans) je najčešće oboljenje koje se javlja na paradajzu, krompiru i patlidžanu na našem području. Simptomi su uočljivi na listovima, stablu, ali i na plodovima povrća. Problem je što veoma brzo može da izazove propadanje celokupnog roda.

Pogoduje joj vlažno i toplo vreme

Veoma često ostaje skrivena i nama se čini da je odjednom celi usev zaražen. Obično se javlja od maja do septembra, a najčešće u junu i julu. U tom periodu stvaraju se optimalni uslovi za razvoj gljivice i pojavu simptoma.

Prvi znaci infekcije manifestuju se na donjim listovima u vidu malih mrko zelenih, uljastih pega, koje se brzo šire i zahvataju stablo i gornje listove. Njenom razvoju pogoduje vlažno i toplo vreme. Prepoznaje se po pojavi bele prevlake na naličju lista koja se nalazi na prelazu zdravog i osušenog tkiva i može se primetiti rano ujutro ili posle kiše. Povećana vlaga pogoduje stvaranju ove prevlake. Kada je vreme kišovito i vlada visoka vlažnost, javlja se i na licu lista i on brzo propada, postaje crn i suši se. Kada se pege pojave na stabljici one se šire i formiraju prsten koji izaziva sušenje dela biljke iznad prstenaste pege.

Zaštita paradajza, krompira i vinove loze od prouzrokovača plamenjače

Sa zaraženih biljaka širi se neugodan miris, a celi usev izgleda kao da je spaljen.

Osim zelenih delova, simptomi se javljaju i na plodovima i krtolama. Na površini paradajza i patlidžana javljaju se vodenaste mrlje koje postaju smeđe. Tokom kišovitog leta bela prevlaka može se javiti i na plodovima. Ukoliko se noktom zapara površina zaražene krtole, videće se smeđe obojeno meso unutrašnjosti krompira. To je moguće uočiti kod onog mladog, a kada pokožica potamni teže se primete mrlje od plamenjače.

Na krtolama su vidljive pege i udubljenja, ali simptomi mogu izostati. Bolest može izazvati potpuno propadanje krompira tokom skladištenja.

Uklanjanjem cime smanjuje se broj spora

Kako bi zaštitili povrće potrebno je primeniti preventivne mere, poput izbora sorti i hibrida, agrotehničkih mera odgovarajuće lokacije, poštovanje plodoreda, setva zdravih krtola i semena, uništavanje žetvenih ostataka.

Postoje razlike između pojedinih sorti i hibrida u pogledu otpornosti prema plamenjači pa izbor prilagoditi postojećim mikroklimatskim uslovima.

Za sadnju upotrebiti zdrave krtole, kao i zdravo seme. Pre setve poželjno je odraditi njihovu dezinfekciju.

Od agrotehnike najvažnije je da na parceli gde će se uzgajati pomenute kulture nema ostataka i samoniklih biljaka krompira. Gljivica prezimljava u krtolama i one je prenose iz sezone u sezonu. Nikada ostatke iz skladišta ne bacajte blizu useva.

U uzgoju navedenih povrtarskih vrsta potrebno je odabrati terene koji će ograničiti pojavu plamenjače. To su osunčane i prozračne lokacije jer omogućavaju brže sušenje biljaka posle kiše ili jutarnje rose, magle, odnosno smanjuje se vlažnost. Doline u kojima se zadržava magla, blizina vodenih površina ili šuma, senovita područja nisu pogodni za proizvodnju krompira, paradajza i patlidžana.

Na isto mesto ovo povrće dolazi tek posle četiri godine. Posebno su loši kao predusevi ili kada se sade blizu jedan drugoga jer se bolest lako prenosi pošto se radi o vrstama iz iste porodice.

Među preventivnim merama naročito se ističe košenje biljaka krompira pre vađenja krtola. Uklanjanjem cime smanjuje se broj spora gljivice koje mogu da zaraze krtole prilikom vađenja.

Takođe ne sme biti ni pregust sklop prilikom sadnje jer takve biljke dugo ostaju vlažne posle kiše ili magle i to pogoduje pojavi i brzom širenju plamenjače.

Preventiva sprečava plamenjaču

Primena prirodnih sredstava je deo preventive. Na takav način sprečava se pojava infekcije, ali se ne suzbija kada se već jednom pojavi.

Rastvor belog luka ubija spore gljivice. Tretiranje biljaka treba ponavljati svakih 10 do 15 dana u zavisnosti od vremenskih prilika. Pogodan je za manje površine u bašti.

Za pripremu je potrebno 100 grama naseckanog belog luka preliti sa čašom vode i ostaviti 24 sata (jedan dan). Nakon toga se procedi i razblaži sa deset litara vode.

Preparat od kefira

Osim običnog mleka, možemo koristiti kefir za pripremu preparata za zaštitu biljaka. Na njega najbolje reaguje paradajz. Sa tretiranjem treba započeti 10 do 15 dana posle sadnje na stalno mesto i nastaviti prskanje jednom u toku sedmice.

Priprema se tako što se jedan litar kefira razblaži sa deset litara vode i ostaviti dva dana. Dobro se izmeša i spreman je za upotrebu.

Rastvor od kvasca

Ovaj rastvor može da pomogne i kod pojave prvih znakova pojave oboljenja. Za njega je neophodno 100 grama kvasca rastvoriti u deset litara vode i smesa je spremna za primenu.

Rastvor joda

U zaštiti biljaka krompira, paradajza i patlidžana može nam pomoći i rastvor farmaceutskog joda. Priprema se sa deset litara vode, čija je temperatura 20°C. Kada je toplija ili hladnija, slabije će delovati ili uopšte neće imati nikakav efekat. U vodu dodati 35 do 40 kapi joda. Kada se promeša doda se jedan litar surutke ili običnog mleka. Tečnost je nakon toga spremna za korišćenje.