Sadnja starih sorti voća i povrća je jedan od najlepših načina da uložite u budućnost, poruka je iz Ekološkog društva "Okvir života".
Kada je pre dve godine osnovana banka semena starih sorti voća i povrća, niko u Ekološkom društvu "Okvir života" nije pretpostavio da će tako brzo izaći iz lokanih okvira. Slične inicijative već su pojavile u mnogim krajevima Srbije, a cilj je svima isti - očuvanje autohtonih sorti bitnih za razvoj poljoprivrede i bezbednost hrane, ali i razmena biljnog materijala i obuke o njihovom gajenju.
U mioničkom kraju je do sada popisano oko 70 sorti jabuka, 20 sorti krušaka i 11 sorti šljiva.
U Mionici formirana prva banka gena i semena starih sorti voća i povrća
"Pored toga sakupljeno je seme 40 različitih sorti povrća, ali i 25 sorti pasulja i pasuljica. Kada je ceo posao počeo, nismo imali utisak da neko želi da gaji stare sorte jer su one uglavnom zaboravljenje, a već dve, tri generacije ne žive na selu. Ipak, većina tih ljudi još uvek ima nekog na selu i probali su nešto od tih starih sorti, a saglasni su da to voće i povrće ima i ukus i miris", kaže biolog Ivana Petrović i koordinator banke semena uz napomenu da je sve više i onih koji žele zdravije da se hrane, ali staro voće i povrće ne može da se kupi na pijaci.
Mnogi poljoprivrednici gaje stare sorte u svojoj bašti uglavnom za sopstvene potrebe. Primetno je i da je tokom prošle godine porasla popularnost starih sporti jer su se mnogi okrenuli poljoprivredi i želji da iz svoje bašte uberu neko voće ili povrće.
"Mnogi su se okrenuli selu i baštovanstvu jer su otkrili da mogu da gaje nešto što je na ovim prostorima raslo od davnina, a da nije potrebna neka velika briga ili hemija."
Prošla godina je iskorišćena da se proučavaju stare sorte, da se sade na imanjima, a preko YouTube kanala organizovana je škola kalemarstva.
"Najlepši utisak iz prošle godine bio je taj da se puno mladih odlučilo da se okrenu selu i da daju prednost veličanstvenim starim sortama na imanjima svojih predaka. Mnogi znaju da je zdravije jesti stare domaće sorte voća i povrća umesto onih uvoznih i komercijalnih. To je zato što su one prilagođene zemljištu i klimi u lokalnoj sredini, otpornije su, pa ih ne treba stalno prskati pesticidima."
Često se može čuti da je paradajz kupljen u marketu bezukusan i tvrd i da je nekada kvalitet i ukus bio mnogo bolji.
"Kod paradajza izdvaja se jabučar i volovsko srce, kao najukusnije sorte, ali ne zaostaje ni paradajz šljivar, odnosno naš autohtoni čeri paradajz. U banci gena postoji i jedan žuti paradajz, takozvani "hilandarac". Druga kultura koja se izdvaja je krompir i dosta ljudi se raspituje za krompir mesečar. Od voća, najviše je interesovanja za šljivu požegaču, ali i jabuke i kruške", kaže Petrovićeva.
Organizacije Okvir života jedan segment rada usmerila je i na edukaciju, pa je jedno od predavanja za baštovane-hobiste bilo kako da spreče ukrštanje dve sorte, kako bi se sačuvala autentičnost i kvalitet semena.
Početkom maja, u Mionici je besplatno podeljeno 570 kesica sa semenkama žutog i belog kukuruza osmaka, nekoliko sorti pasulja i pasuljica, blitve, tikve, boba, ljute paprike.
Besplatnu podelu semenki starih sorti, Banka semena obavlja dva puta godišnje, u proleće i jesen. U proleće se podeli manji broj semenki koje nisu posejane, a u jesen se organizuje velika godišnja izložba starih sorti, pa se tom prilikom najveći broj semenki podeli. Svaki pojedinac može dobiti 10-20 semenki svake sorte pošto je cilj da materijal dobije što veći broj ljudi, da ga umnoži i prosledi dalje svojim prijateljima i komšijama.
Tagovi
Autorka
