Akcioni plan, koji je u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i strategijama EU "Od njive do trepeze" i za biodiverzitet, sačinjen je tako da obezbedi da i inače brzo rastući organski sektor dostigne cilj od 25 odsto poprivrednog zemljišta.
Evropska komisija predstavila je Akcioni plan za razvoj organske proizvodnje čiji je cilj da se podstaknu produkcija i potrošnja organskih proizvoda i da pod organskom poljoprivredom do 2030. bude četvrtina poljoprivrednog zemljišta u EU, piše Euractiv.
Akcioni plan, koji je u skladu sa Evropskim zelenim dogovorom i strategijama EU "Od njive do trepeze" i za biodiverzitet, sačinjen je tako da obezbedi da i inače brzo rastući organski sektor dostigne cilj od 25 odsto poprivrednog zemljišta. Njime su predviđene 23 akcije strukturirane oko podsticaja potrošnje, povećanja proizvodnje i daljeg unapređenja održivosti sektora a sa ciljem da mu se obezbedi izbalansirani rast.
Ocenjuje se da rast potrošenje organskih proizvoda bude ključan za ohrabrivanje farmera da pređu na organsku proizvodnju i tako povećaju profitabilnost i otpornost. Privatni sektor takođe može da ima značajnu ulogu, na primer, nagrađivanjem zaposlenih "bio-čekovima" koje mogu da koriste za kupovinu organskih proizvoda.
Sada se organski proizvodi gaje na 8,5 odsto poljoprivredne površine EU i, ako se tekući trend nastavi, do 2030. će taj udeo dostići 15-18 odsto. Zato Akcioni plan treba da obezbedi dodatni podsticaj da se stigne do 25 odsto.
Udruženje Serbia Organica ranije je objavila istraživanje u kom se navodi da se uočava trent rasta ukupnih površina pod organskom proizvodnjom, posmatrajući period od 2010. do 2019. U okviru biljnih kultura koje pripadaju ratarskoj proizvodnji, u 2019. godini najzastupljenije su bile površine na kojima su se gajile žitarice, sledi industrijsko bilje i krmno bilje. Od voćarske proizvodnje, u 2019. godini je najzastupljenija bila proizvodnja organske maline, čija se proizvodnja odvijala na preko 2.030 ha i učestvovala je sa 38 odsto u ukupnoj proizvodnji organskog voća, ipak manja je u odnosu na godinu ranije, kada se malina gajila na nešto manje od 2.380 ha.
Tokom 2019. godine oko 6.260 proizvođača je bilo uključeno u sertifikovanu organsku proizvodnju, od čega 530 nosilaca sertikata, a 5.730 kooperanata u sistemu grupne sertikacije. Upoređujući 2019. i 2018. godinu zapaže se da se smanjio ukupan broj proizvođača za 445, kao i broj kooperanata, a povećao broj nosilaca sertikata.
Novi rekord u organskim površinama - na planeti 72,3 miliona hektara
Kako smo ranije pisali, ova proizvodnja dosegla je novi rekordni nivo u 2019. godini i postigla površinu od 72,3 miliona hektara, što je 1,6 odsto više u odnosu na godinu pre, stoji u izveštaju pod nazivom "Svet organske poljoprivrede - statistika i novi trendovi 2021.", objavljenog od strane Istraživačkog instituta za ekološku poljoprivredu (FiBL) i Evropskog udruženja za organsku proizvodnju (IFOAM).
Tagovi
Autorka
