Ona je blago alkalna i neće štetiti biljkama, životnoj sredini i ne ostavljaju nikakve otrovne rezidue. Zbog toga je možemo koristiti čak i za vreme plodonošenja.
Soda bikarbona je pristupačno i jeftino sredstvo koje možemo kupiti u svakoj prodavnici, a koristimo je za zaštitu uzgajanih biljnih kultura. Možemo je upotrebljavati kao preventivni fungicid, insekticid, biostimulator, prirodni herbicid, za pH analizu zemljišta.
Ona je blago alkalna i neće štetiti biljkama, životnoj sredini i ne ostavljaju nikakve otrovne rezidue. Zbog toga je možemo koristiti čak i za vreme plodonošenja. Za pripremu sredstava na bazi sode bikarbone ne koristimo metalne posude, niti vodu koja je zagrejana na više od 50ºC. Dodatak manje količine deterdženta za sudove omogućava bolje prijanjanje na biljke.
Obratite pažnju da se pripremljena sredstva moraju iskoristiti u što kraćem roku, jer gube svojstva već posle tri sata. Takođe, nemojte dodavati više sode nego što je potrebno.
Ova grupa oboljenja prepoznaje se po tome što biljke izgledaju kao posute brašnom. Soda je odlična zamena za skupe fungicide protiv ove bolesti. Koristi se za preventivno suzbijanje pepelnice na povrću (krastavac, tikvice, tikve) i voćnim kulturama (maline, kupine, ogrozd i ribizle).
Postoji više recepata koji se lako pripremaju. Najjednostavniji je da se u 10 l vode rastvore četiri supene kašike sode. Ovaj rastvor se primenjuje jednom u sedmici. Kada se primenjuje u vinovoj lozi svakih 10 do 14 dana sprečava pojavu sive truleži.
U drugom receptu biće nam potrebno 1l vode u koji dodajemo po jednu supenu kašiku sode, malo biljnog ulja i deterdženta za pranje sudova. Sve dobro izmešamo. Koristi se jednom u sedmici po suvom vremenu.
Za treći recept biće nam neophodno pet litara vode u kojem rastvorimo dve supene kašike sode i 20 gr tekućeg sapuna. Sve dobro promešati i tretirati biljke prvi put pre cvetanja, a posle svakih sedam dana. Koristi se pet puta u toku sezone, a može i više puta po potrebi.
Pokazala se kao dobro preventivno sredstvo protiv plamenjače krompira i paradajza. Najbolja je kombinacija sa mlekom i vodom u količini dve kašike sode, jedan mleka i od pet do 10l vode.
Kada je u pitanju kasna plamenjača, preventivno se svakih sedam dana koristi rastvor tri kašike sode u 10l vode.
Aktivan rast i podmlađivanje grmova ruže može podstaknuti sredstvo koje pripremamo od jedne manje kašike sode, pola kašičice amonijaka i pola kašike magnezijum sulfata. Sve se to rastvori u pet litara vode i time tretiramo grmove. Ovo sredstvo će pomoći i drugim biljkama da intenzivnije rastu.
Rastvor od jedne kašike sode i jednog litra vode koristi se za prevenciju pojave crnih fleka na listovima.
Kupus često napadaju larve leptira i kako bi ga zaštitili dovoljno je da mešavinom sode i brašna u odnosu 1:1 pospemo biljke i zemlju okolo njih.
Puževima ne odgovara da prelaze preko sode, jer oduzima tečnost iz njihovih stopala. Možemo je posuti na krajevima bašte ili oko gredica i tako napraviti barijeru koju puževi neće prelaziti. Sloj treba da je širok oko 10 cm. Problem je što se posle kiše postupak treba ponoviti.
U borbi sa mravima može nam pomoći smesa sode i šećera u odnosu 1:1.
Možemo suzbijati korovske biljke. Mnogo je recepata za prirodne herbicide u kojima je ovo sredstvo sastavni deo. Samu je možemo koristiti za suzbijanje korova između popločanih delova staza. U jedan litar vode doda se do četiri kašike sode, rastvori i preliju razmaci između ploča i staza. Nakon četiri nedelje postupak se ponovi.
Kako bi se rešili ovih malih insekata biće potrebno da u 10l vode rastvorimo četiri kašike sode. Postupak se ponavlja posle tri ili četiri dana, a biće dovoljna dva do tri tretmana.
Tagovi
Autorka
