Slama, seno i lišće štite biljke od hladnoće

Zima dolazi, a biljke je potrebno zaštititi od niskih temperatura. Usled delovanja niskih temperatura dolazi do promena fizioloških procesa u biljkama. Ovi procesi se najpre usporavaju da bi se na kraju u potpunosti zaustavili.

Različite vrste biljaka odlikuju se i različitom otpornošću na niske temperature. Tako kupusnjače mogu prezimiti bez problema, ali paprika i paradajz propadaju pri pojavi prvog mraza.

Stepen oštećenja biljke zavisi od više faktora

Pri temperaturi od 0ºC dolazi do formiranja kristala leda u biljnom tkivu što narušava strukturu tkiva i dovodi do njegovog propadanja. Obim oštećenja biljaka zavisi od:

• biljne vrste i sorte,
• razvojne faze biljke,
• stanja u kome se biljka nalazi,
• ishranjenosti biljke,
• vrednosti niske temperature,
• intenziteta dejstva i dugotrajnosti delovanja niskih temperatura,
• kolebanja temperature.

Kako bi zaštitili biljke od uticaja niskih temperatura možemo se poslužiti različitim pomoćnim materijalima: opalo lišće, sneg, grane četinara, piljevina, papir i slične materije. Koji je materijal bolji zavisi i od vremenskih prilika tokom zime.

Opalo lišće

Da bi se opalo lišće koristilo za zaštitu biljaka od niskih temperatura treba koristiti ono koje je suvo. Samo suvo lišće može biti dobar izolator. Problem kod opalog lišća je što može biti izvor prouzokovača oboljenja, skrovište za mnoge štetočine, a vlažno lišće može da izazove trulenje zaštićene biljke i njeno propadanje. Vlažno lišće se slepljuje, sabija i stvara nepropusan omotač oko biljke koja ne može da diše zbog toga.

Suvo opalo lišće je najbolje sakupiti, skloniti na neko suvo mesto i koristiti prema potrebi. Veoma često lišće se pakuje u mrežaste vreće i na taj način se koristi kao pokrovni materijal u cilju zaštite biljaka od niskih temperatura.

Slama i seno

Slama i seno se od davnina koriste za zaštitu biljaka od niskih temperatura. Mogu se koristiti za prekrivanje ili umotavanje biljaka. Dobar je izolacioni materijal. Najveći nedostatak slame i sena je taj što ih miševi koriste za sklonište, a mogu i da kondenzuju vlagu.

Za opalo lišće, slamu i seno je karakteristično da budu suvi, zdravi i bez semena. U rano proleće je potrebno razgrnuti sloj postavljenog materijala da bi se zemljište zagrejalo.

Grane četinara

Kao izolacioni materijal mogu se koristiti i grane tuje, jele, bora. Grane ne ometaju protok vazduha kao što je to slučaj sa lišćem, slamom i senom. Nedostatak je što zakišeljavaju zemljište i na to treba obratiti pažnju. Ovakva zaštita je slab izolator što dolazi do izražaja u zimama bez snega.

Vreće od jute

Vreće izrađene od prirodnih materijala se takođe mogu koristiti kao zaštitni materijal. Padavine, kiša i sneg mogu nakvasiti vreće od jute i dovesti do pojave truljenja i plesni. Vreće od jute se sporo suše i kada su mokre mogu se zalediti. Takav ledeni ogrtač može dovesti do gušenja i propadanja biljke. Ukoliko su vreće korišćene za pakovanje voća i povrća veoma često mogu biti prenosioci patogena.

Piljevina

Piljevina je odličan izolacioni materijal i može se koristiti kao dobra zaštita biljaka od mraza. Njen nedostatak je što u potpunosti prekriva biljku i ako se navlaži izaziva procese trulenja i propadanja. Kao zaštita se može koristiti samo piljevina od drveta, a ne razni otpad od farbanog drveta, raznih ploča od nameštaja i slično. U zavisnosti od vrste drveta od koga potiče, piljevina može zakiseliti zemljište (četinari). Kao lišće i slama i ona sprečava prolećno zagrevanje zemljišta i potrebno ju je razgrnuti u rano proljeće.

Drvene gajbice

Drvene gajbice same po sebi ne pružaju zaštitu od niskih temperatura, ali se mogu postaviti iznad biljke ili mesta gde su posađene lukovice. Na tako postavljene gajbice polaže se lišće, slama, seno.

Kao izolacioni materijal mogu sa koristiti i mnogi drugi pomoćni materijali: papir, zemlja, sneg, suva paprat, plastične boce. Danas se za zaštitu od mraza izrađuju i prodaju i razne folije, agrotekstili, plastična zvona i drugo.

Foto: Pixabay.com