Zoran Ristanović iz sela nadomak Čačka oduševio je ljude na Fejsbuku ponudom koja se teško odbija - ponudio je besplatno na korišćenje zemlju od 40 ari svakome ko je spreman da na njoj gaji organsku hranu. Za uzvrat ne traži ništa. Samo da ljudi gaje zdravu hranu i okrenu se zdravom načinu života.
Zoran Ristanović iz sela nadomak Čačka oduševio je ljude na Fejsbuku ponudom koja se teško odbija - ponudio je besplatno na korišćenje zemlju od 40 ari svakome ko je spreman da na njoj gaji organsku hranu.
Kaže da zemlja nije obrađivana najmanje 50 godina pa je zbog toga idealna za organski uzgoj, a za uzvrat ne traži nikakvu nadoknadu. Samo da ljudi gaje zdravu hranu i da se okrenu zdravom načinu života.
Njegov oglas, koji je osvanuo na Fejsbuku, pokupio je mnogo pozitivnih komentara, a parcela od 40 ari koja se nalazi na 10 minuta kolima od centra Čačka spermno je čekala svakoga ko je voljan da se zaista posveti uzgoju zdrave hrane. Mnogi su se čudili zašto Zoran ovo radi i kakve koristi ima od toga, ali njegov odgovor je jednostavan - zašto bi zemlja stajala prazna?
Oglas je odmah privukao veliki broj ljudi i Zoran kaže da mu se dnevno javljalo oko 100 zainteresovanih "zemljoradnika".
"Prihvaćene su na kraju četiri porodice sa dva prosvetna radnika i dva vojna lica. Reč je o ozbiljnim ljudima. Mogu raditi godinama koliko žele bez bilo kakve rente, jer je šteta da ta zemlja stoji neiskorišćena", ističe.
Zoran kaže da se akciji priključio i jedan zemljak iz dijaspore koji je kupio 20 hektara dobre zemlje koju je Zoran lično birao. Ta zemlja će takođe biti ponuđena na korišćenje, a zemljak iz dijaspore kupiće i mašine samo da se Srbija pokrene i da stvori šansu da postane jedna od oaza za proizvodnju organske hrane Evropi. Zoran ističe da bi voleo da ovu viziju prepoznaju i drugi Srbi iz dijaspore i priključe se inicijativi.
On ističe da od ovoga nema nikakvu materijalnu korist već samo želi da pomogne ljudima koji žele da se bave ovim poslom ali nemaju uslova.
Kako je 40 ari dovoljno da nekoliko porodica uzgaja organsku hranu za svoje potrebe, on planira da zemlju podeli ljudima na korišćenje, a pritom mu ne smeta ni da oni hranu koju uzgoje dalje prodaju - neće im tražiti nikakav procenat. Kako kaže, pre 15 godina je sam iz grada prešao na selo i shvatio koliko je ovakav način života bolji, a hrana zdravija, pa će biti srećan da nekome pomogne da oseti tu istu vrstu uživanja.
Zoranovo Poljoprivredno gazdinstvo Ristanović "Organska hrana Čačak" se bavi od 2000. godine organskom proizvodnjom povrća i voća, sira i pečurki bukovača.
"Da bi zdravo hranili svoju porodicu 6. oktobra 2000. godine prelazimo iz grada na selo. Ja i supruga smo rešili da stvaramo porodicu, ali ne u gradskim uslovima, već u prirodi, ali ne tako daleko od grada. Otišli smo u moje selo, udaljeno šest kilometara od Čačka na očevo imanje, renovirali kuću i napravili solidne uslove za život i proizvodnju organske hrane. Proizvodnju sam pokrenuo 2005. godine, ali tada je bilo nepoznato kupcima šta nudim pa smo radili samo za svoje potrebe i svoje troje dece. Zatim 2011. godine krećemo ozbiljno i profesionalno da se bavimo postupkom sertifikacije i proizvodnjom. Vremenom je proširena proizvodnja na hektar povrća i pola hektara voća a 2014. godine se proizvodnja obimno povećava, zbog velike potražnje", kaže Zoran.
Jedni su od retkih proizvođača u Srbiji koji imaju svoje principe i isključivo rade proizvodnju na parcelama koje nisu 50 godina obrađivane gde je sačuvan zdrav mikrobiološki sistem uz odabir pravih semena.
"Ciljeva imamo mnogo i lagano ih ostvarujemo. Prvi je zdrav način života, zdrava deca. Cilj nam nije kvantitet, nego usavršavanje kvaliteta svojih proizvoda. U proširivanju ne žurimo zbog održavanja istog kvaliteta. Imali smo odličan preduslov za ovaj način proizvodnje - zemlju smo namenski čuvali od svega što nije u skladu sa prirodom. Posedujemo parcele koje nisu decenijama obrađivane i samo na takvima proizvodimo povrće, jer smatramo da samo tako može doći do pravih ukusa i mirisa vrhunskog kvaliteta. Svako seme ima svoje poreklo, deklaraciju o kvalitetu, biramo najbolje sorte semena zbog što boljeg ukusa i visokog nivoa hranljivih sastojaka. Potvrdu o svemu što radimo su potvrdile najveće državne institucije i instituti. Svakom kupcu želimo da ponudimo na uvid svaki dokument od semena, načina gajenja, hemijskih analiza, da bi kupci bili 100% sigurni u ono što kupuju", ističe ovaj poljoprivredni preduzetnik.
Prvi u regionu Čačka su krenuli sa ovom proizvodnjom, stekli veliko iskustvo i poverenje, zbog toga su ponosni, a još više im je drago to što su kupci prezadovoljni.
"Isključivo koristimo samo domaće sorte, nijedan hibrid, a naš istraživački rad je pokazao mnoge stvari koje su nam pomogle da unapredimo proizvodnju. Prvi u ovom delu Evrope proizvodimo krompir iz semenke, a ne krtole, pokazujemo zainteresovanima da su pojedine biljke kao sto su paprika i paradajz višegodišnje, a ne jednogodišnje biljke. Kada je reč o plasmanu nemamo problem, jer kada kupci probaju ukuse i mirise sa naše zemlje sa starim semenima retko nas zaboravljaju, jer su to ukusi i mirisi za kojima se decenijama traga", kaže Zoran.
On poručuje da nije lako raditi ovaj posao, ali kada se nešto voli i kada si uporan sve na kraju isplati. Njegove računice pokazuju da ga je ulaganje u startu koštalo 5.000 evra po hektaru plus troškovi nabavke mašina. Toliki je ulog svake godine a čista dobit se kreće od 10.000 do 15.000 evra po hektaru. Malo, mnogo ili dovoljno? Prosudite sami.
Tagovi
Autorka
