Pelargonska kiselina - herbicid koji nema toksične ostatke

Pelargonska ili nonanska kiselina postaje sve interesantnija za upotrebu kao sredstvo za uništavanje korova, mahovine, algi. Zbog toksičnog delovanja većine herbicida, posebno onih na bazi glifosata, sve se više zahteva da se njihova upotreba u potpunosti zabrani.

I tu na scenu stupa ova kiselina koja predstavlja aktivnu materiju u organskim herbicidima, a može zadovoljiti veoma visoke ekotoksikološke standarde i biti efikasna.

Razlaže se na karbon dioksid i vodu

Vasja Hafner u svom stručnom radu "Pelargonska kiselina - ekološki prihvatljiv herbicid" donosi niz činjenica o upotrebi ovog jedinjenja, koje je u prirodi otkriveno u većim količinama u Južnoj Africi u biljci Pelargonium graveolens. Brojni sisari i ptice ovu biljku koriste u svojoj ishrani. Ona nema negativan uticaj na životinje, jer njenom razgradnjom neće nastati toksične materije.

U zemlji se brzo razlaže na karbon dioksid i vodu. Može da se proizvodi iz biljnog materijala, životinjskog loja ili sintetičkim putem.

Efikasna upotreba

Preparati na bazi kiseline koriste se na nepoljoprivrednim i poljoprivrednim površinama. Primenjuju se na okućnicama, duž železničkih puteva, autocesta, u industrijskim dvorištima.

U poljoprivredi se koriste kao herbicid u zatvorenom ili otvorenom prostoru, za proređivanje cvetova jabuke i kruške, desikaciju krompira, za suzbijanje korova i izbojaka u vinovoj lozi, suzbijanje mahovina i algi.

Na biljke deluje kontaktno. To znači da razara membrane ćelija u epidermalnom tkivu i izaziva brzu dehidrataciju. Već dva sata posle primene vide se prvi rezultati.

Uništava samo nadzemni deo

Najbolje rezultate postiže primenom u ranim fazama razvoja biljaka. Kako nije sistemik, biljka ne usvaja sredstva čija je aktivna materija pelargonska kiselina, što znači da uništava samo nadzemni deo. Ne usvajaju je koren i rizomi pa se zbog toga treba primeniti nekoliko puta u toku vegetacije višegodišnjih biljaka. To će dovesti do iscrpljivanja rezervnih materija u korenju i rizomima i konačno do njihovog propadanja.

Kiša ne bi trebalo da padne četiri sata posle primene, a minimalna temperatura treba da je 15 stepeni Celzijusa. Biljke je potrebno dobro okupati pripremljenim sredstvom.