Koje promene je donela nova EU Uredba o organskoj proizvodnji za izvoznike?

Od 2009. godine, kada je na snagu stupila EU uredba 834/2007 o organskoj proizvodnji i označivanju tih proizvoda, rasla je potreba za prilagođavanjem postojećih propisa stvarnom stanju ove poljoprivrede. Iako je nova Uredba 2018/848 trebal da stupi na snagu već 1. januara 2021., usled Covid-19 situacije njena je primena odložena do 1. januara ove godine.

Prema Evropskoj Komisiji, ona garantuje pravednije tržišno takmičenje proizvođača hrane istovremeno sprečavajući prevare i jačajući poverenje potrošača u celi sistem. Ova poljoprivreda moći će brže da se razvija uz pojednostavljen i harmonizovan pristup ekološkim standardima.

Stroža uvozna pravila

Proizvođači iz trećih zemalja moraće da ispoštuju sve standarde kao i oni iz EU zemalja. Do sada su ponekad proizvodi sertifikovani kao organski prema standardima trećih zemalja bivali priznati i kao EU prema načelu ekvivalentnosti (isti ciljevi i načela), no sada i oni moraju biti nadzirani po istim standardima i od strane EK odobrenih kontrolnih tela.

Svet se usmerava ka organskoj proizvodnji?

Komisija će ažurirati listu odobrenih kontrolnih tela za nadzor u trećim zemljama. Dakle, ili će države izvan EU dokazivati status izvoznih proizvoda skladno novoj uredbi ili će države sa kojima je EU do sada imao Sporazum o ekvivalentnosti (Latinska Amerika, Argentina, Čile, Kostarika) morati da raskinu ugovore i ispregovaraju nove uslove.

Učesnici razmene ovim poljoprivrednim proizvodima iz zemalja izvan EU imaju tranzicioni period do 31. decembra 2024. za prilagođavanje novoj regulativi.

Upotreba đubriva i biljne zaštite

Malo fleksibilnija će biti pravila o upotrebi đubriva i biljne zaštite tradicionalno upotrebljavane u pojedinim zemljama. Čak će EK moći da odobri neka sredstva uzimajući u obzir organsku ravnotežu u biljnoj ili životinjskoj proizvodnji, specifične klimatske uslove, lokalnu tradiciju i slično.

Istovremeno, za kontrolu korova i štetočina zaštita će se bazirati na korišćenju prirodnih neprijatelja, izboru otpornih domicilnih vrsta, plodoredu, tehnikama kultivacije kao što je na primer, biofumigacija, mehaničkim kao i toplinim metodama kao što je insolacija ili plitko tretiranje zemljišta parom i drugo. 

Promene u životinjskoj proizvodnji

Najznačajnije promene za životinjsku proizvodnju se uvode u živinarsku i svinjarsku proizvodnju, gde se više pažnje posvećuje dobrobiti životinja pogotovo u rasporedu štalskih objekata i prostora, te u dostupnosti ispusta. Dodatno, uvode se restrikcije u ishrani i nabavci pilića iz ne-organskog uzgoja. Uvedena su nova pravila za uzgoj jelena i kunića. Upravljanje zdravljem životinja trebalo bi se u prvom redu zasnivati na sprečavanju bolesti. Trebalo bi da primenjuju posebne mere čišćenja i dezinfekcije. Preventivna upotreba hemijski sintetizovanih lekova i antibiotika u ovom uzgoju ne bi trebalo da budu dopuštena.

Vozar: Organska proizvodnja je ona jeftinija, a ključ je u porodici

Životinje bi trebalo hraniti krmivom proizvedenim u skladu sa pravilima eko proizvodnje koje po mogućnosti potiče sa sopstvenog gazdinstva poljoprivrednika. Dodatno, od 1. januara 2022. u proizvodnji eko kvasca koji se upotrebljava kao hrana i hrana za životinje trebalo bi upotrebljavati samo organski proizvedene supstrate. Međutim, do 31. decembra 2023. dopušta se dodatak od najviše pet odsto neekološkog ekstrakta kvasca ili autolizata u supstratu (izračunan u masi suve materije) za njegovu proizvodnju.

Kod prerade hrane najveće izmene se odnose na proizvodnju i upotrebu aroma. Svi aromatični sastojci moraju da budu ekološki ili najmanje 95 odsto takvih materija u masenom udelu proizvoda mora dolaziti iz organskog izvora.

Izuzeci i odstupanja

Novom Uredbom uklonjeni su brojni izuzeci. Izuzeća od propisanih pravila trebalo bi predvideti samo u slučaju katastrofalnih okolnosti. Evo nekih od izuzetaka:

Na primer, neki su subjekti razvili privrednu aktivnost uzgojem bilja u "zasebnim gredicama" koje su njihova nacionalna tela sertifikovala kao organske na osnovu dosadašnje uredbe. Novom uredbom ovaj uzgoj više nije dopušten osim za površine koje su u Finskoj, Švedskoj i Danskoj pre 28. juna 2017. sertifikovane za tu praksu kao takve. Ne dopušta se proširivanje tih površina. To odstupanje ističe 31. decembra 2030.

Zabranjena je hidroponska proizvodnja, to jest metoda uzgoja bilja koje prirodno ne raste u vodi, kod koje se korenje nalazi samo u hranljivoj tečnosti ili u inertnom mediju kojem je dodana hranljiva tečnost. Ipak, mogućnost izuzeća je ostavljena za proizvodnje klica vlaženjem semena i uzgoj glavica cikorije, među ostalim i uranjanjem u čistu vodu.