Koja je razlika između sortnog i hibridnog F1 semena?

Pojam sorta se odnosi na grupu biljaka koje se odlikuju specifičnim osobinama, prilagođene su uslovima određenog klimatskog područja i čije seme verno prenosi svoje osobine na potomstvo.

Upravo u tome što sortno seme verno prenosi genetički materijal je i ključ opstanka mnogih starih sorti povrća. Iz godine u godinu možete uzgajati neku sortu i čuvati seme. Na taj način svako domaćinstvo može da čuva seme raznih biljnih vrsta i sorti. Ukrštanjem, mešanjem sorti možemo dobiti hibride, ali i obrnuto. Treba znati da je to dugotrajan proces, ali savremena naučna dostignuća olakšavaju taj proces.

Hibrid je prirodan, GMO nije

Naziv hibrid potiče od latinske reči hybrida što u prevodu označava nešto mešano, ukršteno. Sama reč nam govori da je došlo do nekog mešanja. Hibridni organizmi u sebi sadrže osobine oba svoja roditelja. Veoma često se meša pojam hibrid i GMO. Hibrid i proces nastanka hibrida, hibridizacija, su prirodne pojave koje se spontano dešavaju u prirodi. GMO nije prirodan proces. Ni mi nismo ništa drugo nego hibridni organizam koji je nasledio osobine svojih roditelja. Da nije tako ne bi se razlikovali od prvog čoveka, samo bi se duplirali. Tako se u prirodi svakodnevno dešavaju hibridizacije – mešanja, ukrštanja.

Najčešća hibridizacija je u okviru iste vrste ili roda. Na taj način su stvorene sve stare sorte voća, povrća i začinskog bilja, i svih biljnih vrsta. Danas možemo namenski ukrštati sorte koje želimo ili sorte i hibride (linije) ili hibride i hibride. Možda je jedna sorta dinje sočna, dok je druga fantastičnog ukusa. Hibrid nastao od njih može davati plodove koji su sočni i dobrog ukusa.

Hibridi - kultivari se označavaju kao F1 generacija

Hibridizacija može da se desi i među roditeljima koji ne pripadaju istoj vrsti ili rodu, ali takvi hibridi - potomci - bastardi su najčešće sterilni. Takvih slučajeva u životinjskom svetu ima mnogo. Primer su kombinacije kokoši i fazan ili paun i morka (biserka). Sigurno su najpoznatije mula (kombinacija kobile i magarca) i mazga (kombinacija ženke magarca i konja).

U biljnom svetu hibridi - kultivari se označavaju kao F1 generacija. Oznaka F1 na kesici semena povrća nema nikakve veze sa GMO samo vam govori da se radi o hibridu - kultivaru sa poboljšanim osobinama kao što su: veća rodnost, bolja obojenost plodova, sočnost ili ukus, bolja otpornost na sušu i slične osobine.

GMO je sasvim nešto drugo. Ovom tehnikom će stvoriti organizam koji sadrži gene nekog drugog organizma koji ne pripada toj vrsti ili rodu. Najčešće je to ubacivanje gena bakterija u žitarice - kada već govorim o biljnom svetu.

Sam po sebi hibrid - kultivar F1 nije GMO.

Hibridi ne prenose verno osobine u daljem uzgajanju

Druga stvar sa hibridnim F1 semenom je što to seme u daljem uzgajanju neće verno prenositi osobine. Već u semenu od F1 biljaka dolazi do cepanja na seme koje sadrži više gena jednog ili drugog roditelja.

Zbog toga ukoliko želite da od svojih biljaka sačuvate seme za dalju setvu birajte za setvu sortno seme poput krastavca Sunčani potok, paprika Kurtovska kapija i bilo koje sorte bez oznake F1.

Profesionalni proizvođači više vole F1 seme zbog niza dobrih osobina, ali oni i mogu da kupe savremene, skupe hibride. Mada, postoje i jeftini hibridi poput krastavca kornišona Levina F1 koji se prodaje dosta dugo i popularan je kod baštovana.