Kako napraviti prirodna đubriva

Zemljište se vremenom iscrpljuje i neophodno mu je dodavati elemente potrebne za rast i razvoj biljaka jer će one bez prihranjivanja postepeno propadati.

Zaštitu možete potražite u prirodi i biljkama koje su lako dostupne ili ih već uzgajate u bašti. 

Gavez - veoma cenjen kod povrtara

Gavez je višogodišnja biljka koja raste u svetlim šumama, na vlažnim livadama i uz obale potoka i reka. Mladi listovi mogu se koristiti za jelo dok su nežni i ukusni. Koren je krupan, busenast, tamnosmeđ i izuzetno je ukusan. 

Za povrtare i baštovane, ovo je korisna biljka. Sadrži gvožđe, kalijum, kalcijum, fosfor i mangan. Od njega se pravi odlično tečno prirodno đubrivo koje svojim mineralnim sastojcima obogaćuje zemljište. Takođe, isečeni listovi gaveza mogu se stavljati između slojeva komposta. Preporučuje se da se jednom nedeljno primenjuje u usevima.

Gavez - odlična osoka za prihranjivanje

Najlakše je pripremiti preparat tako što će se u deset litara vode potopiti kilogram svežeg gaveza. Nakon nekoliko dana, kada smesa prestane da peni, javlja se smeđa boja i jak miris koji podseća na stajnjak (zato što sadrži i belančevine). Upotrebljava se samo razblaženo vodom, odnosno po prestanku vrenja, razredi se litar đubriva na 10 l vode.

Koristi se u toku leta za đubrenje povrća. Može se napraviti kombinacija đubriva od koprive i gaveza koji se pomešaju u odnosu 1:1 i razrede sa desetostruko količinom vode.

Pepeo kao odlično prirodno đubrivo

Mnogi voćari u dilemi su da li pepeo drveta utiče na prinos koštičavog voća. Stručnjaci tvrde da ima izvesni uticaj na kvalitet voća, na bolju obojenost plodova i na njihovu slast.

Pepeo je proizvod sagorevanja organske materije. Prema tome, on je prirodno đubrivo nastalo kao nusproizvod sagorevanja. U njemu se nalaze soli raznih minerala, a najviše soli kreča i kalijuma. Kalcijum pomaže da pravilno rastu i obrazuju se koštice, a kalijum pomaže da se lakše obavlja prenos organskih materija prema plodovima i drugim organima koji rastu.

Ima veliki značaj za smanjenje kiselosti zemljišta, kao i za popravljanje njegovih fizičkih osobina, kao što su struktura agregatnih čestica, čime se postiže rastresitost zemljišta. On povećava propustljivost vode pa se tako izbegava prevlaživanje, a povećava i količina vazduha u zemljištu, poboljšava poroznost i provetrenost, savetuju FAO stručnjaci.

Sveža zelena masa kao đubrivo

Zaoravanje sveže nadzemne mase biljaka, koje se posebno gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati organskom materijom predstavlja zelenišno đubrivo. Na ovaj način poboljšavaju se fizičke, biološke i hemijske osobine tla. Zaoravanjem samoniklih biljaka neće se dobiti zeleno đubrivo.

Prednosti zelenišnog đubrenja

Razne vrste detelina i lupina, grašak, grahorica i neleguminoza kao što su: uljana repica, raž, ovas, ječam, facelija, engleski i francuski ljulj, najbolji su izbor biljaka za ovaj tip đubriva. Ovi usevi mogu da u relativno kratkom vremenskom roku obrazuju mnogo organske mase.

Primer dobre prakse: Kada je glavni usev pšenica u fazi kada dostigne visinu od 10 cm, odnosno kada se još nije zatvorio sklop, usejava se bela detelina koja nikne, a zatim joj onda neko vreme miruje vegetacija. Kada se pšenica skine, počinje nagli rast deteline koja se u jesen zaorava kao zelenišno đubrenje.

Kako prirodnim putem zaštiti biljke?

Soda bikarbona koristi se protiv gljivičnih i virusnih bolesti. Preparat se priprema tako što se na pet litara vode, dodaju tri do četiri kašičice sode bikarbone, 15 kapi biljnog ulja i tri kapi deterdženta za sudove. 

Bakarna jedinjenja (bakar oksihlorid i bakar hidroksid) predstavljaju jedinu direktnu meru za suzbijanje većeg broja štetočina u biljnoj proizvodnji (povrtarstvu, ratarstvu, voćarstvu). Ograničavajući faktori za primenu bakarnih jedinjenja su što se u voćarstvu mogu koristiti u toku mirovanja vegetacije i što mogu biti fitotoksični za neke gajene vrste.

Zaštite biljke prirodnim putem

S obzirom da bakar spada u teške metale, u budućnosti, treba očekivati njegovu smanjenu primenu ili čak zabranu daljeg korišćenja. Osim bakarnih jedinjenja koja služe za suzbijanje prouzrokovača plamenjače, dozvoljena je i primena elementarnog sumpora kao efikasnog fungicida za suzbijanje pepelnice.

Primena sumpora vezana je za visinu dnevne temperature, tako da ga ne treba primenjivati ako ona prelazi 22 - 23 stepena jer može biti fitotoksičan za gajeni usev.