Kako gajiti raž po ekološkim standardima?

Raž je žitarica koja podnosi najniže temperature i ima veoma širok areal rasprostranjenosti. Od raži se proizvodi hleb koji je nešto gušći nego pšenični, ali zato može duže da se čuva u svežem stanju. Dobro je mešati brašno od raži sa pšeničnim da bi se dobio hleb dobrog kvaliteta. Preporučuje se dijabetičarima zato što sadrži manje skroba.

Takođe, raž se koristi u prehrani domaćih životinja, ali samo ukoliko zrno nije dovoljno kvalitetno za ljudsku ishranu. U ekološkoj poljoprivredi preporučuje se setva raži u smesi sa grahoricama, graškom ili nekim drugim kulturama da bi se dobila vrlo kvalitetna stočna hrana u zelenom ili u obliku sena. Slama raži može da se koristi za različite namene: za pekarske proizvode, papir, građevinski materijal. Zrno raži upotrebljava se u proizvodnji skroba, alkohola i špiritusa, zatim u farmaceutskoj industriji za proizvodnju lekova i druge namene.

Zbog dobro razvijenog korenovog sistema, jake usisne moći, raž je kultura koja može da se gaji i na lošijim zemljištima slabije plodnosti, pa i da na takvim površinama daje dobar rod.

Plodored - okopavine su dobre pretkulture

Za razliku od većine kultura, raž je biljka koja podnosi gajenje u monokulturi i daje ujednačene prinose, ali uprkos tome, u ekološkoj poljoprivredi raž treba gajiti u plodoredu. Budući da se seje rano, krajem septembra, potrebno je imati kulture koje rano napuštaju njive. Isto tako, mora da se pazi da na površinama na kojima se gaji raž, isplaniramo kulture koje podnose lošija zemljišta.

Dobre pretkulture za raž su okopavine, đubrene stajnjakom, krmne kulture, zrnaste mahunarke, suncokret, kao i druge kulture koje ranije napuštaju oranice.

Obrada zemljišta

Osnovna obrada zemljišta (oranje), obavlja se ukoliko rokovi dopuštaju 2-3 nedelje pre setve raži na dubinu 15-20 cm (teža zemljišta potrebno je ispodrivati). Predsetvenu pripremu zemljišta treba obaviti tako da se 10 dana nakon oranja površina pređe drljačom ili setvospremačem da bi se uništili korovi čiji je rast krenuo.

Drugi prohod obavlja se pred setvu istim uređajima. U predsetvenoj pripremi zemljišta mogu da se koriste i tanjirače ili neke druge namenske mašine.

Đubrenje

Đubrenje raži treba obaviti đubrivima organskog porekla. To su razna stajska đubriva, komposti, osoka, gnojovka i slično.

Osnovno đubrenje obavlja se čvstim stajskim đubrivom pre setve, tako što se đubrivo zaore ili istanjira. Ako đubrivo ne stigne da se zaore pre setve može da se primeni i nakon setve, pre zime kada je usev raži u fazi bokorenja, tako da se samoistovarnim prikolicama površinski razbaca (takvim načinom đubrenja stvara se malč koji kasnije zaustavlja rast korova).

Prihrana raži obavlja se jednom ili dva puta. Prva prihrana je odmah nakon zime u fazi bokorenja da bi biljci dali start i to osokom i gnojovkom. Druga prihrana je u fazi vlatanja. Zbog visoke stabljike raž se ne sme pređubriti da ne bi došlo do poleganja.

Ukoliko pretkultura nije bila đubrena, za raž po hektaru daje se 10-18 tona čvrstog đubriva. Količina osoke po jednom prihranjivanju treba da bude 10.000 litara po hektaru. Treba naglasiti da osoku pre primene treba obavezno razrediti vodom u razmeri 1:2 do 1:3 da ne bi došlo do opekotina biljaka. Đubrenje je najbolje obavljati po oblačnom vremenu da ne bi došlo do gubitaka hraniva isparavanjem.

Izbor sorte za ekološku proizvodnju

Kod nas se raž uglavnom proizvodi na malim površinama i još se upotrebljavaju stare sorte koje ne daju visoke prinose, ali su dobre za ekološku proizvodnju zbog toga što je stabljika visoka i tako dobro guši korove. Stare sorte ne daju visoke, ali zato daju ujednačene prinose (oko 3.000 kg/ha u eko poljoprivredi). Njihova otpornost na bolesti i štetočine takođe je veća. Postoje i nove domaće i strane sorte koje daju prinose i do 4.000 kg/ha.

Setva raži u septembru

Setvu raži najbolje je obaviti u drugoj polovini septembra da bi usev do zime mogao optimalno da se razvije. Raž se seje žitnim sejalicama na razmak od 12 cm. Ukoliko imamo adekvatnu sejalicu i mašine za borbu protiv korova, razmak može biti i od 17 cm.

Dubina setve je 3-4 cm, zavisno od tipa zemljišta (peskovito - dublje, glinovito - pliće). Količina semena po jednom hektaru treba da iznosi oko 250 kg. Ukoliko se setva obavlja sopstvenim semenom (sa tavana), obavezno ga treba pregledati i ispitati njegovu klijavost, te količinu povećati za 20 % po hektaru.

Suzbijanje korova

Ukoliko je setva obavljena na međuredni razmak 10-12 cm korovi se, nakon nicanja, mogu uništavati perastom drljačom, štriglom, koja ima fleksibilne šiljke dužine 40-50 cm. Korove u usevu njime možemo uništavati od faze bokorenja, pa do početka klasanja. Štrigl čupka korovčiće do visine 2 cm, a da pri tome neće nauditi usevima.

Ukoliko je setva obavljena na međuredni razmak od 17 cm tada za borbu protiv korova osim štrigla možemo da koristimo kultivator za žitarice sa malim motičicama koji korov uništava međuredno. Prilikom rada kultivatorom treba biti jako pažljiv, jer se vrlo lako može uništiti usev u redu (napraviti stalne tragove). Kultivaciju raži treba uraditi u proleće kada je usev u fazi bokorenja.

Kod reguliranja korova važno je primeniti i pravilan polodored (okopavine, detelinsko-travne smjese i drugo), važno je obaviti dopunski obradu pre setve i to setvospremačem, drljačom ili štriglom. Isto tako, važna je i pravovremena setva, kao i setva kvalitetnim semenom radi bržeg rasta, a preporučljivo je koristiti stare sorte zbog duže stabljike.

Zaštita useva

U indirektne mere zaštite useva ubrajaju se: pravilan plodored, izbor odgovarajuće sorte (otpornost, prilagodljivost), optimalan sklop biljaka, pravilno i umereno đubrenje i pravovremena setva. Ukoliko se pojavi žitna pijavica (Lema Melanopus) u ekološkoj poljoprivredi se vrlo uspešno suzbija gašenim krečom, to jest poprska se mesto gde se pijavica pojavila.

Žetva - prinosi do 4.000 kg/ha

Žetva raži obavlja se kombajnom. Preporučljivo je da se heder kombajna podigne više da ne bi došlo do zagušenja kombajna. Jedino ukoliko želimo da dobijemo više slame za prostirku tada heder kombajna treba spustiti niže i usporiti brzinu rada.

Prinosi starih sorti raži su 2.000-3.000 kg/ha. Novije sorte mogu dati prinose oko 4.000 kg/ha.

Foto: depositphotos.com/fotokostic