Kako brzo zakiseliti zemljište?

Za određene biljne kulture je neophodna kisela pH reakcija zemljišta, jer ne podnose i loše rastu na neutralnom ili alkalnom. Najviše problema imaju uzgajivači borovnica, jer se radi o kulturi koja je veoma zahtevna kada je u pitanju reakcija zemljišta. Ništa manji problem nije ni kada su u pitanju druge voćarske, ali i povrtlarske te ukrasne biljne vrste, posebno hortenzija.

Pripremiti sadno mesto

Pre sadnje ili setve je neophodno analizom zemljišta proveriti pH reakciju kako bi znali šta da uradimo i pripremili odgovarajući supstrat ili sadno mesto. Tako ćemo moći da kontrolišemo reakciju zemljišta.

U sadne jame dodajemo kisela đubriva poput treseta, a površina oko posađenih sadnica se malčira iglicama četinara. Tako ćemo održati kiselost u sledeće dve godine.

Profesionalni proizvođači borovnica znaju da je vreme za delovanje kada vrednost pH dostigne 5 ili više.

Vizuelnim pregledom možemo brzo ustanoviti u kakvom su stanju biljke i da li je došlo do izmene reakcije zemlje. Lišće borovnice postaje crveno i to je znak da moramo delovati, u suprotnom može doći do propadanja biljke. Na hortenzijama dolazi do promene boje cvetova. To je najuočljivije i važi samo za klasične varijetete, a ne za hibride i sorte gde im je genetski uslovjena obojenost. Ljubičasti cvetovi ukazuju na pH 4, dok beli, slabo obojeni, svetlo ružičasti ili plavkasti cvetovi ukazuju na neutralnu pH reakciju. Što je boja svetlija, to je znak da treba da delujemo.

Šta uraditi?

Najlakši način je dodavanje treseta koji će zemljište brzo zakiseliti. Dodajemo ga u sadne rupe ili malčiramo površinu oko biljke u sloju debljine od 2,5 do pet centimetra.

Ovo možemo da postignemo i dodavanjem azotnih đubriva u formi amonijuma NH4 kao što su: urea, amonijum fosfat, amonijum nitrat, amonijum sulfat. Razlog tome je što zemljišne bakterije prevode amonijski oblik azota u nitratni NO3, a kao proizvod nastaju H+ joni koji stvaraju kiselu zemlju.

Limunska kiselina ili limuntus iz kuhinje je jeftino sredstvo koje izaziva brzo zakiseljavanje. Potrebno je pet grama rastvoriti u tri litra vode i ta količina je dovoljna za jedan m² oko mlade biljke borovnice. Za razvijen, stariji grm biće vam potrebno 10 gr limunske kiseline i 10l vode. Pre primene svakako obratite pažnju na kiselost zemljišta kako ne biste naglo i previše snizili vrednost pH reakcije.

Tečnost koja ostaje nakon što pojedemo kisele krastavce je takođe odlično sredstvo koje možemo da iskoristimo. Ono će delovati i na ubrzan rast i plodnost borovnice, ali i kao insekticid protiv žičnjaka, mušica u zemlji.

Oprez! Neophodan je oprez zbog sadržaja soli. Preterana upotreba može izazvati propadanje biljaka zbog zaslanjivanja zemlje. Uvek se pre upotrebe treba razrediti vodom kako bi sprečili opekotine na listovima.

Ovo sredstvo se može koristiti najviše jednom u mesec dana. Na broj zalivanja tokom godine imaće uticaj pH reakcija zemljišta i kako brzo dolazi do njenog povećanja. Ako je ona neutralna i blago alkalna, zakiseljavanje se može obaviti jednom svakih deset dana, ali ako je pH vrednost od pet do šest, tada će ono biti potrebno najviše jednom mesečno.

U malim količinama oksalna kiselina je odlična za regulisanje kiselosti i kao stimulans rasta. Može da se primeni na različite načine u voćnjaku, bašti ili dvorištu kada su u pitanju biljke. Biće potrebno pet grama oksalne kiseline i 10l vode neutralne reakcije kako bi dobili rastvor sa približnom vrednošću 2,8 koji je optimalan za tlo oko borovnica.

Sporo razlaganje i delovanje na reakciju zemlje imaju malč materijali kao što su kora ili piljevina crnogoričnog drveća.