Humati smanjuju upotrebu mineralnih đubriva i pesticida - kako se primenjuju?

Humati su natrijumove i kalijumove soli huminskih kiselina (huminske i fulvo kiseline) koje nastaju u zemljištu kao rezultat razgradnje biomaterija kroz biološke aktivnosti mikroorganizama. Sastavni su deo humusa. Dobijaju se iz treseta, mrkog uglja ili sapropela (mulj od ostataka organske materije) u procesu ekstrakcije. Posle toga se čiste od nečistoća, rastvor se neutrališe i pripremaju se tečni humati ili granule.

Iako ih mnogi smatraju đubrivima, humati su prvenstveno prirodni stimulansi rasta biljaka koji deluju na nekoliko načina. Akumuliraju biljna hraniva, poboljšavaju kvalitet, vodno-vazdušne osobine i strukturu zemljišta, formiraju boju i deluju na pH reakciju zemljišta, prevode hraniva u oblike koji su pristupačni za biljke te je sprečavaju da usvaja otrovne materije. Istraživanja su pokazala da na njih deluju poput stimulativnih hormona. Predstavljaju univerzalno sredstvo koje povećava imunitet biljaka i njihov odgovor na stresne situacije. Njihovom primenom one postaju veće, obojenije, daju veći rod i kvalitetnije plodove.

Mogu da se mešaju sa svim vrstama đubriva izuzev onih bogatih fosforom i kalcijumom sa kojima stvaraju jedinjenja koja su teško rastvorljiva. Ako ih odvojeno koristite, dobro je napraviti razmak od tri do četiri dana između primene.

Upotreba humata

Zbog svih ovih dobrobiti, proizvodi na bazi huminskih kiselina su pronašli svoje mesto u poljoprivrednoj proizvodnji. Tečna sredstva se primenjuju za tretiranje semena, u rasadničarskoj proizvodnji, u plastenicima i na otvorenom za zalivanje i tretiranje biljaka. U plasteničkoj proizvodnji imaju veći efekat. Primena se obavlja dva do tri puta u sezoni. Biljke koje su njima tretirane normaliziraju metaboličke procese u ćelijama i povećavaju sintezu proteina.

Seme potopljeno u humate ima bolju klijavost, a iznikle mlade biljčice su jače. Kod sadnje na stalno mesto njihova primena obezbeđuje bolje ukorenjavanje, povećava se potencijal rasta i smanjuje stres od presađivanja.

Njihovom primenom smanjuje se količina mineralnih đubriva za 20 do 30 odsto, a isto važi i kada su u pitanju pesticidi. Zbog poboljšanog imuniteta i otpornosti, biljaka primenjuje se 30 odsto manje zaštitnih sredstava. S druge strane, povećavaju njihovu produktivnost od 25 do 30 odsto. Plodovi imaju duži rok trajanja.

Brojne su prednosti korišćenja biostimulatora - kako ih odabrati?

Paprika, paradajz, patlidžan, tikve, kupusnjače, šargarepa, cvekla, luk i jagode su vrste koje odlično reaguju na njihovu primenu.

Priprema rastvora

Rastvor se priprema u zavisnosti od oblika sredstva koje može biti granulisano (praškasto) ili tečno i uputstva na pakovanju. Granulisani se najčešće rastvaraju u 10 l tople vode čija je temperatura oko 26ºC. Obično se dodaje pet do šest grama humata. Sve se dobro promeša i može se čuvati do sedam dana. Najbolje je da pročitate uputstvo kako bi pripremili optimalan rastvor.

U njega potapamo seme povrća kako bi povećali njegovu klijavost. Paradajz se drži potopljen tri dana, kupus dva, a ostalo povrće jedan dan. Krtole krompira se pre sadnje potapaju na 12h, a reznice biljaka pre ukorenjavanja na 24h.

Kod upotrebe za prskanje rastvor se ostavi jedan do dva dana da se ustabili te se dobro procedi kako ne bi došlo do začepljenja dizni.