Gusenice i zlatice skupljaju ručno, povrće đubre koprivom

Organska proizvodnja je specifičan vid proizvodnje zasnovan na zakonskim odredbama u pogledu, semena, zaštite, đubriva. Zasniva se na principu da se tokom celog procesa sarađuje sa prirodom, bez obzira da li se radi o manjim ili većim površinama. Ova prozvodnja se bazira na poštovanju ekoloških principa putem racionalnog korišćenja prirodnih resursa upotrebom obnovljivih izvora energije, očuvanja prirodne raznolikosti i zaštite životne sredine.

Statistički podaci kažu da je u Srbiji sve veće interesovanje za ovaj vid proizvodnje te da se polako povećavaju površine. Oko 7.000 proizvođača proizvodi organske proizvode na više od 21.000 hektara.

Porodična tradicija

Jedan od proizvođača organskih proizvoda je i Dragan Aćimović iz Futoga. Ovaj vid proizvodnje je porodična tradicija, obzirom da od 2013. imaju sertifikat, a dugogodišnje iskustvo njegove porodice pomoglo mu je da nastavi ovaj posao koji nije ni malo lak ni jednostavan. Danas su svi poizvodi sa ovog gazdinstva prepoznati i cenjeni među kupcima.

Na površini od jednog hektara ima proizvodnju voća i povrća; jagode, maline, višnje i gotovo sve povrtarske kulture. Poslove uglavnom obavljaju porodično i retko plaćaju radnike.

Aćimović kaže da sam proizvodi rasad i ostavlja semena od najlepših, najačih i najzdravijih biljaka čuvajući tako biljni potencijal. Kvalitet i poreklo semena je od izuzetnog značaja u organskoj proizvodnji. Čuvano u adekvatnim uslovima ostaće sposobno za klijanje tokom jedne ili više godina i tada treba obratiti pažnju na klijavost.

"Semena mogu da se čuvaju, krupnija kao što je bundevino može i do 10 godina, šargarepe oko dve godine, dok za setvu salate koristio uvek novo seme",  kaže naš sagovornik napominjujući da pravi kompost i redovno zaorava zelenu masu kojom se zemljište obogaćuje velikom količinom organske mase i mineralnih materija.

Upotreba komposta za obogaćivanje zemljišta jedno je od osnovnih pravila organske proizvodnje.

Đubrivo od koprive

Kao i mnogi drugi proizvođači plevljenjem i kopanjem rešava problem korova, a biljke štiti sredstvima koja su organski proizvedena kao što su rastvori od ljute paprika, belog luka ili koprive.

"Koprivu koristimo kako bi smo napravili odlično organsko đubrivo. Potopimo je u bure sa vodom i ostavimo poklopljenu sedam dana ukoliko će se biljke prskati ili 21 dan ako će se zalivati biljke", kaže Aćimović napominjujući da lagano dolazi do procesa vrenja i stvaranja prilično neprijatnog mirisa.

Đubrivo dobijeno na ovaj način je veoma jako i pre upotrebe potrebno ga je razblažiti sa vodom u odnosu 1l korive sa 10 l vode ako je u pitanju zalivanje, a ukoliko se planira folijarna primena rastvor treba praviti u razmerama od 1:10 do 1:25.

"Ne koristimo nikakve insekticide tako da krompirovu zlaticu skupljamo ručno, obilazimo i pregledamo red po red, takođe skupljamo gusenice sa listova kupusa, svaka glavica mora biti pregledana. Najčešće svakodnevno tako da u sezoni to radimo od 20 do 40 puta. To zaista zahteva puno vremena", kaže Aćimović objašnjavjući da se protiv insekata bore i tako što između povrća ili u redove sade neke ukrasne, lekovite i začinske biljke kako bi svojim mirisom i aromom zaštitile usev odbijajući štetočine.

"Najčešće sa povrćem sadimo bosiljak, majčinu dušicu, nanu, ruzmarin takoda nam je puna njiva ovih biljaka, a naši proizvodi su pravi domaći sa prepoznatljivim mirisom i ukusom. Na primer šargarepa je slatka, hrskava, ne mora da se ljušti, dovoljno je da se opere jer u njenoj kori nema nikakve hemije", kaže naš sagovornik i objašnjava da su njegovi proizvodi skuplji, ali prinosi su manji, potrebno je mnogo ručnog rada tokom cele godine, iako je kupovna moć slabija kupaca ima, a redovno je svakog vikenda na novosadskoj Limanskoj pijaci.