Gljivice će zameniti hemijske pesticide?

Pol Stejmets je vodeći svetski naučnik koji se bavi proučavanjem gljiva, uključujući i njihove genetske i biohemijske osobine. On je pre 9 godina zaštitio patent, kako piše EWA, koji nije dobio veliki medijski publicitet. Pitate se zašto? Njegov patent predstavlja smrt za hemijsku industriju pesticida i čini ih potpuno nepotrebnim u savremenoj poljoprivrednoj proizvodnji.

Ovaj naučnik je otkrio kako pomoću prirode možemo da sprečimo insekte da uništavaju useve. Kako su nazvani, SMART pesticidi osiguravaju gotovo trajno rešenje za kontrolu preko 200.000 vrsta insekata, a sve zahvaljujući magičnim gljivama. Iako je on jedan od vodećih svetskih mikologa, Stejmetsov izum nije dobio pažnju koju zaslužuje.

Patent koji bi mogao da promeni svet?

Biopesticidi kontrolišu preko 200.000 vrsta insekata.

Stejmets je to učinio koristeći se dobrim poznavanjem entomopatologije gljiva, odnosno gljiva koje uništavaju insekte. Pol je uspeo kod gljiva da spreči proces sporulacije te ih je učinio još privlačnijim za insekte koji se tada njima hrane. Međutim, ono što se insektima kasnije događa nije nimalo zabavno, jer gljivica unutar njih počinje da se razvija i izjeda ih iznutra. To dovodi do njihovog potpunog uništenja. Osim toga, ekstrakti entomopatogenih gljivica mogu da upravljaju insektima u različitim smerovima, a imaju moć uništavanja 200.000 vrsta insekata. Dovoljno je samo biljke poprskati ekstraktom gljivica pred sporulaciju i - čekati.

Ovaj patent ima mogućnost da donese revoluciju u način proizvodnje - ukoliko dođe do njegove komercijalizacije i šire ljudske primene. Međutim, s obzirom na to da je izum nastao još 2006. godine, pitamo se: zašto se ne primenjuje na našim poljima?

Štetnost hemijskih pesticida

Revolucionarno otkriće američkog naučnika Pola Stejmetsa koje nije dobilo publicitet kakav zaslužuje.

"Tolerisanje upotrebe hemijskih pesticida u modernoj poljoprivredi je sada već zanemarivanje dokaza o štetnosti njihove primene po životnu sredinu. Takav stav više nije održiv", tvrde naučnici. Na primer, možete li da zamislite svet bez pčela? Dokazano je da pesticidi imaju veliki udeo u njihovom izumiranju. Malo je reći da su nam potrebne drugačije metode od onih na koje smo navikli, s obzirom na to da smo primenom veštačkih sredstava potpuno promenili strukturu i plodnost zemljišta.

"Monsanto generiše 16 milijardi dolara godišnje, a takva količina prihoda zasigurno je dovoljna da spreči bilo kakav dotok informacija koji bi mogao da promeni njihov status u svetu", kažu zagovornici biopesticida. Može li "Monsanto" zaista da zaustavi promenu, odnosno evoluciju zemljoradnje?

Potencijalna bomba za bioraznovrsnost?

Ipak, postoji i druga strana priče. Iako ovi biopesticidi mogu da odstrane potrebu za GMO i BT semenom i potpuno promene koncept poljoprivrede, a pri tom su i besplatni jer mogu da se uzgajaju i na poljoprivrednom otpadu, neki tvrde da bi njihova primena mogla da nas dovede do još goreg scenarija. Baza organske proizvodnje je naime - bioraznovrsnost, a sposobnost uništavanja tolikog broja vrsta insekata, i korisnih i štetnih, neke je teoretičare ozbiljno zaplašila. Zato je ovaj patent pomalo omražen i u krugovima organskih proizvođača.

Gde je u toj priči Monsanto?

"Gljivice pred sporulaciju mogu da se osuše, zamrznu, ohlade i peletizuju te aktiviraju za delotvornu upotrebu privlačenjem insekata", navodi Pol Stejmets. Patent je opisan kao korišćenje gljivičnog sistema sa svrhom ekološke sanacije i obnove, očuvanja i poboljšanja staništa, biološkog pročišćavanja otrovnih otpada i zagađenih mesta, filtracije poljoprivrednog oticanja, poboljšanja poljoprivrednih prinosa i kontrole bioloških organizama.

Međutim, da bi se uklonile hemikalije iz ljudskog organizma, postoje i druge dostupne metode za uklanjanje, odnosno detoksikaciju potencijalnih hemijskih pesticida, a to su zajednice bašta, urbane šume i oživljavanje permakulture. Potencijalna opasnost ovog patenta za bioraznovrsnost ipak bi mogla na neki način i da se kontroliše te je većina i dalje, uprkos opasnostima, za promenu smera kojim ide konvencionalna poljoprivreda. Korporacije će na tu temu imati štošta da kažu.

Foto: ewao.com