Pečurke, popularno zvane "šumsko meso", sve se više gaje u Srbiji. Po proizvodnji i potrošnji na prvom mestu su šampinjoni. Poslednjih godina povećava se i proizvodnja bukovača, a mladi Miloš Vučković ukazuje na greške pri spremanju supstrata i setvi micelija.
Miloš Vučković iz Male Krsne kod Smedereva je mlad čovek, ali već iskusan proizvođač pečurke bukovače. Njegovi roditelji se bave klasičnom poljoprivredom, ali je on odlučio da započne i neku proizvodnju koja direktno ne zavisi od ćudi neba i vremenskih uslova. Želeo je neku proizvodnju u zatvorenom prostoru gde će moći da podešava odgovarajuće toplotne, vazdušne i svetlosne uslove, a da to ne bude uzgoj stoke. Posle dužeg razmišljanja i analiziranja tržišta, čvrsto je odlučio da to budu pečurke.
"Dvomio sam se koju vrstu pečurke da proizvodim; šampinjone, bukovače ili šitake. Analizirajući tržište i tehnologiju proizvodnje, odluka je pala na bukovaču. Šampinjoni su eliminisani zbog veće ponude na tržištu i obimne hemijske zaštite protiv bolesti i štetočina, dok je šitake kao lekovita pečurka malo poznata kod nas", kaže Vučković.
Od postojećih dvorišnih objekata adaptirao je četiri prostorije i u njih 2012. godine smestio prvih 200 vreća sa kupljenim supstratom zasejanim micelijumom. Međutim, nije bio zadovoljan kvalitetom supstrata od kojeg zavisi prinos i kvalitet izniklih pečurki.
"Kvalitetan supstrat je gotovo primarni uslov da bi se ostvario dobar prinos i kvalitet pečuraka. U loše spremljenom supstratu se ne može ništa popraviti. Ako je supstrat formiran sa plesnivom podlogom (slamom) nedovoljno termički obrađen i previše vlažan, pojaviće se plesni i umanjen prinos, dok drugi ciklus rasta izostaje ako supstrat nije dovoljno vlažan. Zbog toga sam ubrzo počeo da pripremam supstrat", kaže naš sagovornik i dodaje da je u početku kuvao slamu, ali sada potapa u hladnu vodu uz dodatak dezinfekcionog sredstva hipermangana.
Trenutno proizvodi bukovaču u 1.300 vreća.
Odgovarajuća vlažnost i temperatura supstrata su takođe veoma bitni u uzgoju bukovače. Ako je nedovoljna vlažnost, micelijum će sporo da raste. Pečurke normalno krenu, ali se svi plodovi ubrzo osuše. Optimalna vlažnost supstrata treba da bude od 65 do 70 odsto, što se postiže dužim natapanjem slame. Ako je slama dobro usitnjena, u letnjem periodu ona za jedan dan upije dovoljno vlage.
Temperatura u prostoriji se reguliše na 20 do 21 stepen, a u džaku treba da je za oko pet stepeni viša, kako bi inkubacija u narednih 13 do 16 dana bila uspešna. Takođe, treba znati da temperatura utiče na boju pečuraka. Pri nižim temperaturama plodovi su tamniji, a pri višim svetliji. Najoptimalnija vlažnost vazduha je od 80 do 90 odsto.
Markovići uzgajaju bukovače uz pomoć lekovite geotermalne vode
"Bukovači za rast treba mnogo svežeg vazduha. Pri manjku kiseonika i višku ugljen-dioksida plodovi se deformišu - šeširići su uzani i levkasti. Vazduh u prostoriji treba da se izmeni nekoliko puta za sat vremena pomoću ventilatora, a ponekad je dovoljna i prirodna ventilacija - promaja", objašnjava ovaj uzgajivač.
I osvetljenje utiče na izgled plodova. Ono je optimalno kada se u prostoriji s lakoćom mogu čitati mala slova u novinama. Pri jačoj svetlosti šeširići su tamniji, a drške deblje i kraće. Pri slabom osvetljenju, drške su izdužene. Idealno je da kapica ima prečnik duplo veći od dužine drške. Bukovača najbolje upija svetlosne zrake kratkih talasnih dužina, pa su neonske sijalice najbolje za osvetljenje prostorija.
Berba pečuraka počinje mesec dana od zasejavanja supstrata i unošenja u prostoriju za prorastanje i traje u naredna dva meseca. Vučković nema problema sa plasmanom, jer sve proizvedene količine bukovače isporučuje jednom trgovinskom lancu i pijačnim prekupcima.
Posle završetka berbe, vreće sa supstratom iznosi na jednu od poljoprivrednih parcela i kasnije upotrebljava za đubrenje poljoprivrednih useva.
Tagovi
Autor
