Reč parazit je vrlo opširan i nejasan pojam. Na koje štete i parazite nailazimo u bašti?
Biološki preparati predstavljaju sredstva za zaštitu bilja izrađena od materija prisutnih u prirodi, kao što su lekovito bilje i njihovi ekstrakti. Osim korišćenja biljnih preparata, kod prirodnog suzbijanja štetočina, važno je i praćenje ritmova, kao što su ritam dana i noći, te mesečeve mene.
Štetne životinje čine najveću grupu neželjenih stanara. Ona obuhvata najmanje nekoliko stotina hiljada vrsta, koje su na mnogo načina upletene u veliki ekološki sistem. Uglavnom istovremeno imaju i korisnu i štetnu ulogu. Moguće ih je podeliti u pet velikih grupa: insekti, grinje, valjkasti crvi, mekušci i divljač.
Insekti se pojavljuju na Zemlji u najmanje milion vrsta. Mogu da se razmnožavaju vrlo brzo, te stoga i da se iznenada pojave u velikim količinama. Međutim, takva nesreća uglavnom direktno zavisi od klime, ponude hrane i prisutnosti njihovih prirodnih neprijatelja. Ko se uspaniči pri masovnoj invaziji biljnih vaši, mora da zna da se i paraziti kao i korisne životinje pojavljuju većinom u ritmu od 3 godine.
Pritom su delotvorne vrlo logične zakonitosti: u prvoj godini se, pri izrazitoj pojavi parazita vrlo brzo razmnožavaju i korisne životinje, jer mogu dobro da se prehrane. Tokom druge godine baštom zavladaju dobri duhovi. Ipak, sada je njihova trpeza siromašnija nego u doba parazita. Dakle, korisne životinje se više ne razmnožavaju tako obilno. Tokom treće godine paraziti ponovo mogu da podignu glavu. Tada predstava počinje iznova, uz pretpostavku da niko nije intervenisao i poremetio ravnotežu.
Pri sisanju biljnih sokova, insekti mogu da prenesu virusna oboljenja.
Insekti mogu da oštete biljke, jer ih grizu i sisaju. Oni prolaze kroz različite stadijume razvoja. Zato se svi ne hrane samo kao odrasle jedinke, već i kao larve, gusenice i upljuvci. Budući da se na našim prostorima retko događa da izjedu celo drvo ili pobrste povrtne gredice, šteta od insekata je obično samo delimična. To se događa prvenstveno tamo gde aktivni ostanu i njihovi suparnici.
Nažalost, pri sisanju biljaka insekti mogu da prenesu i virusna oboljenja. U štetne insekte ubrajamo i vaši, stenice, muve, larve leptira, ose, mušice, tvrdokrilce i mnoge druge. Grinje ne pripadaju, kako mnogi ljudi misle, insektima već paucima.
Gljivice se ubrajaju u niže biljke koje se sastoje iz vlaknastih ćelija i žive bez hlorofila. Zemljišne štetne gljivice prodiru kroz korenje u provodne snopove biljaka i stvaraju iznenadni kolaps. Rak kore uzrokuju rak rane koje prodiru duboko u tkivo te prekidaju protok sokova. Grane koje rastu dalje od mesta infekcije vremenom odumiru. Pegavost lišća su različita gljivična oboljenja koja mogu da napadnu celer, pasulj, grašak, krastavac i paradajz. Na lišću, ali i na plodovima, vidljive su pege koje se suše te dovode do izumiranja celog dela biljke.
Rđa naročito napada ruže, slez, pasulj i ribizlu.
Rđe imaju određene osobenosti: one nastaju samo kada gljivice pronađu dve različite vrste biljaka koje su im neophodne za razmnožavanje. Na određenim međudomaćinima razvijaju se gljivične spore. One zatim prelaze na biljke domaćine i stvaraju rđave pege. Naročito su ugroženi ruža, slez, pasulj i ribizla.
Plamenjača pogađa prvenstveno biljke iz porodice pomoćnica kao što su krompir i paradajz. Plamenjača ili smeđa trulež širi se pomoću vlage. Ona uništava listove paradajza, a plodovi postaju bezukusni. Gljivice sive plesni šire se naročito brzo i neugodne su u baštama. One traže uvek dovoljno vlage za svoj razvoj i smatraju ih tipičnim parazitima slabosti. Jasno uočljiva siva plesan na lišću i drugim delovima biljke oštećuje jagode, grožđe, salatu, krastavce, pasulj, paradajz, ali i geranije i ciklame, lukovičasto cveće i božure.
Pepelnica i plamenjača ubrajaju se u najraširenija oboljenja prouzrokovana različitim vrstama gljivica. Pepelnica se razvija i pri suvom vremenu, a plamenjača prvenstveno tokom vlažnih leta. Prepoznaje se po brašnastim naslagama na listovima. Ona napada ruže, krastavce, grašak, ogrozde, voćke i vinovu lozu. Plamenjača je pak prepoznatljiva po brašnastim naslagama s donje strane te žutim ili smeđim mrljama na gornjoj strani listova. Ugrožena je vinova loza, ali i luk, salata, kupusnjače i spanać.
Bakterije spadaju u sićušne žive organizme koji nisu vidljivi golim okom već isključivo pomoću elektronskog mikroskopa. Bakterije tla sa svojim mnogim vrstama spadaju u najkorisnije žive organizme. Druge bakterije pak uzrokuju oboljenja životinja i ljudi. Bakterijama mogu da budu zaražene i biljke. Posledice su, između ostalog, tumorne izrasline i pojave truleži. Bakterijska oboljenja su na primer, trulež podanka ili rizoma perunike, opasno bakterijsko zapaljenje koje prvenstveno uzrokuje odumiranje vrhova izdanaka krušaka te bakterijski rak paradajza. Ne postoje efikasna sredstva za prskanje protiv bakterijskih bolesti.
Ne postoje efikasna sredstva za prskanje protiv bakterijskih bolesti.
Virusi su još manji od jednoćelijskih bakterija. Razvijaju se u živim ćelijama. Deformacije, patuljasti rast i promena boje žila listova, često dokazuju da je došlo do virusne zaraze. I žutilo i mozaične pege ukazuju na te nevidljive parazite u ćelijama. Mozaik na pasulju i salati, viroze krompira, žuta crtičavost kod luka i bela crtičavost gladiola, primeri su takvih zaraza. Biljke napadnute virusom, ne mogu da budu spasene prskanjem.
U prirodi raste bilje koje je vrlo korisno protiv mnogih biljnih oboljenja. U biobašti se na vrapce ne puca topovima. Prirodna sredstva na manje problematičan način postižu željeni uspeh. Ona su, osim toga, kada ih sami proizvedemo, mnogo jeftinija. Za proizvodnju sopstvenog sredstva za prskanje dovoljna je posuda od 10 litara. Sami možemo da sakupimo biljke za supu napravljenu kod kuće ili čak da ih pustimo da poludivlje izrastu u nekom uglu bašte. Gavez i pravi pelen čak spadaju u baštu s lekovitim biljem.
Kod koprive, rastavića, gaveza i pravog pelena koristi se cela biljka sa stabljikom i listovima pre cvetanja. Kod vratića koristi se biljka u cvetu. Sušene biljke, takođe, mogu da se nabave u drogerijama, apotekama, poljoprivrednim apotekama i specijalizovanim biološkim prodavnicama. Količine navedene u receptima mogu da budu različite budući da i sadržaj aktivnih materija biljaka nije stalan.
Koprivino tekuće đubrivo deluje kao odbrana od insekata i jača otpornost biljaka. Postupak je takav da se 1 kg sveže koprive (velike ili male vrste) stavi u 10 litara vode. Ako je kopriva sušena potrebno je 100 - 200 g. Fermentisano đubrivo mora da se razredi u razmeri 1:10. Njime može da se zaliva područje korenja, zemljište ili listovi, ali samo jako razređenim đubrivom. Mlado, fermentisano đubrivo koristi se otprilike nakon 4 dana. Potrebno ga je razrediti u razmeri 1:50, a deluje, prskano po listovima i stabljici, protiv lisnih vaši i grinja.
Ljuta supa od koprive deluje kod blagog napada vaši
Ljuta supa od koprive pravi se od 1 kg sveže koprive i 10 litara vode, ali ne sme da se fermentiše. Taj ekstrakt iz hladne vode stoji 12 - 24 sata i koristi se nerazređen. Deluje protiv lisnih vaši. "Žareće" materije koprive se gube ako supa predugo stoji. Delotvornost ekstrakta koprive je nesigurna. Tokom sistemskih ogleda vaši delimično uošte nisu reagovale. Verovatno rezultati zavise i od ukupne ekološke situacije u bašti. U svakom slučaju, ova supa može da se upotrebi samo kod blagog napada vaši.
Tekuće đubrivo od gaveza priprema se isto kao i đubrivo od koprive i koristi u istu svrhu. Obe biljke mogu i da se zajedno pomešaju, jer se dopunjuju svojim delotvornim materijama. Đubrivo od gaveza sadrži azot i kalijum.
Tekuće đubrivo od poljskog rastavića. Za pripremu đubriva od te biljke 1 kg svežih ili 150 grama osušenih biljaka potapa se u 10 litara vode i tako stoji 24 sata. Sledećeg dana supa se ostavi da lagano kuva oko pola sata. Nakon toga mora da se ohladi i kasnije procedi. Pre prskanja ovo đubrivo razređuje se s petostrukom količinom vode. Sadrži izrazito mnogo silicijumske kiseline i deluje prvenstveno preventivno protiv gljivičnih oboljenja. Rastavićem prskajte biljke tokom suvog vremena i sunčanih dana. Preventivni učinak je najizrazitiji kad se prskanje redovno ponavlja od proleća do leta. Kod nagle opasnosti od gljivičnih infekcija koje se brzo šire, tekuće đubrivo od rastavića mora da se primeni tri dana zaredom.
Tekuća đubriva od koprive i od rastavića mogu da se pomešaju i da tako prskaju zaražene biljke. Koprivinom tekućem đubrivu, takođe, možete da dodate i šaku rastavića.
Šumska paprat ili bujad za tretman protiv puževa
Za izradu tekućeg đubriva od šumske paprati možemo da koristimo šumsku paprat i bujad. U 10 litara vode stavi se po 1 kg svežih ili 100 grama osušenih biljaka. Đubrivo od paprati koristimo nerazređeno za zimsko prskanje. Ono se prska direktno po biljkama i pomaže protiv štitastih, voštanih vaši ili crva i lisnih vaši. Nerazređeno tekuće đubrivo ili supa od paprati može da se primeni i protiv rđa. Tekuće đubrivo od paprati razredite u rano proleće s 10 puta većom količinom vode i prskajte protiv lisnih vaši. U ostalom periodu godine koristite to đubrivo nerazređeno.
Ono se, osim na biljke, nanosi i na zemljište pomažući tako u odbrani od puževa. Paprat poseduje visok sadržaj kalijuma pa kod njegovog nedostatka može da deluje na ravnotežu hraniva. Ovo đubrivo možete da polijete i po kompostu. Paprat se može pripremiti i kao supa.
Vratić nije paprat. Biljka botanički spada u glavočike. U 10 litara vode za pripremu đubriva, supe ili čaja stavi se 300 do 500 g sveže biljke u cvetu ili 30 g osušenih biljaka. Tokom zime prskajte ovom nerazređenom tečnošću biljke, a preko leta zemlju. Supa od vratića za prskanje posle cvetanja ili za jesenje prskanje se razređuje dvostrukom količinom vode. Taj ekstrakt od samoniklog bilja deluje uopšte protiv jagodinog cvetojeda, jagodine grinje, kupinove grinje, malinine bube, ose listarice, rđe i pepelnice.
Vratić se u narodu naziva i paprat protiv crva, jer kao domaće sredstvo može da se koristi protiv crva. Danas je poznato da biljka ima i otrovne sastojke pa nije bezopasna.
Tekuće đubrivo ili supu od pravog pelena napravite od 300 g svežih biljaka pravog pelena ili 30 g osušenih biljaka i 10 litara vode. Tokom proleća tim nerazređenim đubrivom se prskaju ribizle protiv lisnih vaši i rđe, a druge biljke protiv gusenica i mrava. Od juna do jula trostruko razređeni čaj deluje protiv lisnih vaši i jabukinog smotavca. Tokom jeseni koristite dvostruko razređenu supu protiv kupinove grinje. Nerazređeno tekuće đubrivo ili čaj od pravog pelena odbija i leptire kupusare.
Ekstrakt lista paradajza tera leptire i dobra je zaštita od leptira kupusara
Ekstrakt lišća paradajza priprema se od 2 šake lišća i bočnih izdanaka. Usitnite sveži biljni materijal i ostavite ga 3 sata u 2 - 3 litra vode. Taj beli ekstrakt se tokom vremena obletanja leptira kupusara poliva svaka dva dana po kupusnjačama. Svojim intenzivnim mirisom ovaj ekstrakt tera leptire.
Tekuće đubrivo od belog i crnog luka možete da napravite od 500 g crnog i belog luka koji se stave u 10 litara vode. Gotovo đubrivo se, razređeno u razmeri 1:10, poliva po dnu gredica i ispod drveća. Ono povećava obrambenu snagu biljaka protiv gljivičnih oboljenja, prvenstveno kod krompira i jagoda. Crni i beli luk mogu da se koriste pomešani ili odvojeno. Takođe, mogu da im se dodaju i listovi crne ribizle.
Tekuće đubrivo od ljuski luka pravi se od 20 - 50 g ljuski i propalih delova luka koji moraju da se potope i tako stoje 4 - 7 dana u 1 litru vode. Tim đubrivom prskajte biljke protiv grinja i gljivičnih bolesti kao što su plamenjača paradajza i krompira.
Čaj od crnog i belog luka deluje uopšte protiv parazita. Supa od 75 g seckanog crnog luka ili češnjeva belog i 10 litara vode mora da odstoji najmanje 5 sati. Zatim nerazređena može da se rasprašuje po biljkama i zemljištu. Pomaže protiv jagodine grinje i drugih grinja, te gljivičnih oboljenja. Kod svih preparata od crnog i belog luka odlučujuću ulogu verovatno ima visok sadržaj sumpora kao i antibiotskih materija koje uništavaju klice.
Supa od kvasije se pravi od 150 g gorkog drveta kvasije, koja može da se nabavi u apotekama, i 2 litra vode. Sledećeg dana se ta supa mora kuvati 1 sat. Potom se dodaje još 2 litra supe od rastavića i 10 litara vode u kojoj je rastvoreno 250 g kalijumovog sapuna. Ta mešavina se dobro čuva i može da se prska po biljkama nerazređena od proleća do jeseni. Upotrebljava se protiv lisnih vaši i drugih životinjskih parazita. Koristimo je samo u hitnom slučaju! Sredstvo deluje kao želudačni i nagrizajući otrov na sve instekte, dakle i na one korisne! Drvene strugotine mogu da se osuše i ponovo koriste još 2 - 3 puta.
Supa od kvasije deluje protiv lisnih vaši, ali suzbija i korisne insekte i zato je preporučljivo da se koristi samo u hitnim slučajevima
Rastvor kalijumovog sapuna pravi se kao 2 %-ni rastvor i prska protiv vaši. Potrebno je nabaviti čist kalijumov sapun u drogeriji ili apoteci. Običan kalijumov sapun za domaćinstvo nije prikladan budući da sadrži i različite dodatke. Jednostavan ogled pokazaće kvalitet korišćenog proizvoda: rastvorite u vodi malo sapuna. Ako se stvori čist rastvor bez taloga, kupili ste čisti, dobar kalijumov sapun. U zavisnosti od toga koliko jak i učinkovit mora da bude rastvor, pomeša se 150 - 300 g kalijumovog sapuna u 10 litara vruće vode. Nakon što se ohladi, biljku treba tretirati nerazređenim rastvorom. Rastvor kalijumovog sapuna zatvara organe za disanje mekokožnih insekata. On nagriza i spoljašnji omotač pa se životinje osuše na suncu. Ta sudbina pogađa i mekokožne korisne životinje kao što su na primer larve osolikih muva. Odgovoran biobaštovan mora zato pre upotrebe rastvora kalijumovog sapuna da ispita svoju savest, te da razmisli da li cilj zaista opravdava sredstvo.
Rastvor alkohola i sapuna pravi se tako što se u vrućoj vodi rastopi 200 g kalijumovog sapuna i potom se razredi u 10 litara vode. U to se doda i 1/3 koncentrovanog alkohola. Ta mešavina pomaže protiv lisnih vaši, te protiv voštanih, štitastih i krvavih vaši budući da agresivni rastvor nagriza zaštitne slojeve tih insekata. Ekološki posmatrano, rastvor kalijumovog sapuna i alkohola je pod još većim znakom pitanja od rastvora čistog kalijumovog sapuna.
Sumporno-kalijumov rastvor proizvodi se od 20 - 40 g sumpornog kalijuma, (mešavina sumpora i pepeljače - kalijum karbonat) i 10 litara vode. Mešavina se dobro razmuti i prska u nerazređenom obliku. Taj rastvor je blago sredstvo protiv gljivica i pomaže protiv čađave krastavosti i pepelnice. Ali, on može i da naškodi osetljivim grabežljivim grinjama i stenicama. Uz to, baštovan ne sme da ima osetljiv nos: mrvice sumpornog kalijuma imaju vrlo neprijatan miris sličan mirisu pokvarenih jaja.
Vodeno staklo suzbija gljivične spore, ali ne sme da dođe u dodir s očima
Vodeno staklo je kalijumov ili natrijumov silikat i sadrži silicijumsku kiselinu. Možemo da ga pronađemo i u rastaviću. Prskanje vodenim staklom otvrdnjava površinu lišća pa tako sprečava prodiranje gljivičnih spora. Sredstvo se pravi u 1 - 2 %-tnom razređenju. Koristi se za zimsko prskanje voćaka. Tokom leta rastvor može da se doda preventivnom prskanju voćaka i vinove loze protiv gljivica. Pažnja: Tretman ne sme se primenjuje dok sija sunce! Rastvor ne sme da dođe u kontakt sa staklom (naočare) jer nastaju tvrdokorne mrlje. Vodeno staklo izaziva nadražaj očiju!
Trobaklov rastvor se priprema u dvema posudama. U prvoj posudi se u 3 litra vruće vode otopi 1 kg kalijumove soli (40 %-tne) i ostavi da se ohladi. Zatim se u tu tečnost doda još 100 g kalijumovog vodenog stakla. U drugoj posudi se rastvori 1 kg negašenog kreča u 10 litara vode. To krečno mleko umešajte kroz krpu u rastvor prve posude i dodajte još toliko vode da na kraju dobijete 20 litara tečnosti. Ovim rastvorom prskajte voćke i bobičasto bilje sve dok rastvor ne počne da kaplje s njih. Kad se tečnost osuši nastaje čvrsti omotač oko pupoljaka i štiti ih od napada ptica. Tim rastvorom pogođene su i larve, jajašca i insekti koji zimu prezimljuju u kori. Pažnja: Prskanje vodenim staklom nije prikladno za povrtnjak.
Kameno brašno posipa se po biljkama vlažnim od rose (ne tokom vetrovitog ili kišovitog vremena). Fini prah deluje protiv vaši i preventivno protiv gljivičnih oboljenja. Ovaj postupak mora da se ponavlja tokom glavnog perioda rasta svake nedelje. Prsten od kamenog brašna posut oko krastavaca ili salate odbija puževe. Međutim, ova odbrana od parazita ne deluje kad je vreme kišovito.
Kameno brašno posuto oko salate odbiće puževe
Kameno brašno je neotrovno, ali biobaštovan mora da zna kakav učinak ima taj fini prah. On zatvara sićušne telesne otvore, pre svih organe za disanje mekokožnih insekata, jer se fini kremeni kristali talože između delova tela. Oni toliko bolno nagrizaju kožu tela da životinje u svom bolu ostaju nepokretne i na kraju uginu od gladi. Pritom osetljive korisne životinje prolaze isto kao i paraziti. I baštovan mora da bude oprezan dok radi s kamenim prahom. Ne sme da ga udiše, jer on oštećuje pluća.
Dijatomejska zemlja, takođe, se posipa po listovima biljaka. Ona podstiče otpornost na insekte i gljivična oboljenja, naročito na čađavu krastavost, pepelnicu, plamenjaču, krompirovu zlaticu, lukovog moljca i buhača. Oprez: ne primenjivati na biljke osetljive na krečnjak.
Drveni pepeo se, slično kao i kameno brašno, posipa po biljkama vlažnim od rose. On deluje protiv biljnih vaši. Puževe možemo da odbijemo pomoću prstena od drvenog pepela posutog oko biljaka. Pepeo sadrži kalcijum pa zato nije prikladan za biljke kao što su azaleje i hortenzije, koje uzgajamo na tresetnim zemljištima.
Foto: depositphotos.com/Goodluz
Tagovi
Autorka
