Profesor doktor Nikola Bajić, iako je u devetoj godini života, uspešno vodi Centar za organsku proizvodnju hrane u Užicu i ZZ "Zdravac". Njegov moto je: "Čovek je ono što jede i što misli".
Posle dugogodišnjeg rada kao profesor u Poljoprivrednoj školi "Ljubo Mićić" u Požegi, a zatim dugo godina na mestu direktora te škole, pa u ulozi profesora na fakultetu u Čačku i četiri godine na mestu predsednika opštine Požega, danas, iako je u penziji, prof. dr Nikola Bajić uspešno vodi Centar za organsku proizvodnju u Užicu i očekuje da se rad zadruge Zdravac poboljša i poptuno je orijentiše ka organskoj proizvodnji.
Nakon odlaska u penziju, Bajić se posvetio onome što je kroz svoj radni vek sve vreme samo posmatrao.
"Radio sam istraživačke oglede, učilo se stalno, pisao udžbenike, knjige, recenzije, držao predavanja na seminarima, učestvovao u komisijama za magistarske i doktorske radove. Sve to vreme gledao sam šta se dešava u primarnoj proizvodnji. Stalno mi je u glavi bila organska proizvodnja, što manje hemije, što više prirode. Nakon odlaska u penziju, pa malo kasnije, 2007. godine osnovali smo zadrugu Zdravac, koja je u startu radila sa gljivama, a 2013. godine osnovao sam i Centar za organsku poljoprivredu. Dok smo bili zadruga, imali smo kooperante, koji su radili japansku sortu šitaku. Problem je bio tržište, ali su ostali neki kooperanti u Čačku, Guči i u Gorobilju kod Požege", kaže Bajić i dodaje da je Centar za organsku proizvodnju u poslednjih dve godine postao sve više interesantniji za seoske domaćine.
U ime zadruga Zdravac, gde je predsednik upravnog odbora, Bajić je konkurisao projektom za program "500 sela, 500 zadruga". Fokus je na organskom živinarstvu, kokama nosiljama i proizvodnji organskih jaja. Kako tvrdi, posao proizvodnje organskih jaja je profitabilan i nisu velika ulaganja:
"Do sada smo 1.000 koka rasporedili u 25 domaćinstava. Brz je obrt sredstava i jaja su duplo skuplja od običnih jaja. Jaja koštaju po 20 dinara. Naša zamisao je da objedinom 200 domaćinstava u zadrugu. Sedište zadruge bi bilo u nekadašnjem Domu kulture u MZ Karan kod Užica, sa kojom već imamo potpisan ugovor. Tu bi objedinili nabavku repromaterijala, prodaju jaja, a kasnije i pilića. U projektu smo tražli i jedan manji inkubator i sortirnicu, odnosno klasirku za jaja. Koristili bi rasu banatski gološijan. Može se grubo izračunati da ko ima 100 ovih koka nosilja, ako se zna da je nosivost oko 60 odsto, i kada se sve sabere i odbiju troškovi, a jaja prodaju po 20 dinara, ostalo bi dnevno čisto 1.000 dinara, a to nije malo, jer pored toga može da se radi niz drugih poslova i u biljnoj i u stočarskoj proizvodnji. Osnovni cilj našeg centra je da promenimo svest i proizvođača i potrošača, da se pređe na organsku proizvdonju. Čovek je ono što jede i što misli".
Nikola Bajić kaže da je cela Srbija, posebno južno od Save i Dunava, malo koristila hemijska sredstva i da smo jedna od najmanje zagađenih zemalja u Evropi. U tome vidi šansu, a naglašava da sa 70 odsto organske proizvodnje možemo da uđemo na evropsko tržište.
"Naše područje, Zlatiborski okrug, ima još povoljnije uslove za proizvodnju organske hrane. Zato očekujem da dobijemo novac za taj naš projekat kako bi ubrzali sa proizvodnjom organske hrane. To bi nam bilo dovoljno da pokrijemo nabavku živine, inkubator, klasirku, dostavno vozilo i imali bi jednu mini mešaonu hrane za živinu. To bi verovatno bila prva proizvodnja organske hrane u Srbiji. Zadruga već ima dvadesetak članova koji se bave organskom proizvodnjom. U sve to je uključen Centar za isipitivanje hrane, a mi sa ovakvim radom možemo da uđemo u grupnu sertfikaciju za proizvodnju organske hrane. Trendovi u svetu su takvi da procenat površine organske proizovdnje raste, kao u Austriji, gde je svaki četvrti hektar organski i četvrto domaćinstvo se bavi organskom proizvodnjom, a tu su Nemci, Francuzi, Italijani i Skadinavci. Oni svi imaju sertifkate, za koje se i mi zalažemo", navodi Bajić.
Sem živinarstva, užički Centar za organsku proizvodnju počeo je da radi i u oblasti kozarstva, a ima dosta onih koji su ušli u proizvodnju organske borovnice. Bajić kaže da postoji tržište u organskoj proizvodnji, naročito u ovom kraju, gde ima dosta turista, a jedan od ciljeva je da poveže turizam i organsku poljoprivredu, što bi bilo isplativo i za seljake, ali i za državu. Kada je reč o kozama, za njega je veoma značajno što su prave dve mlekare, koje će otkupljivati kozje mleko.
"Najveći uspeh našeg Centra je što smo od 2013. godine do danas održali pet zimskih škola za naše seljake, gde su besplatno boravili pet dana i slušali naše eminetne stručnjake iz oblast poljoprivrede i stočarstva. Kroz te seminare prošlo je nekoliko stotina seljaka i preko 30 doktora nauka sa fakulteta i instituta. Menjana su iskustva između proizvođača i predavača", rekao je na kraju Nikola Bajić.
Tagovi
Autorka
