Verovatnoća za pojavu mraza postoji, kako ublažiti štetu?

Nakon članka o tipovima mraza, kao i podeli mraza po intenzitetu, već danas upozoravamo vas na njegovu moguću pojavu.  Naime, Svetska meteorološka organizacija (World Meteorological Organization) izveštava o položaju hladne vazdušne mase, prognozirane temperature na geopotencijalnom dijagramu od 850 hPa (približno 1.500 m nadmorske visine) i to na širem području Evrope. 

Postavlja se pitanje šta sada? Naš savet je da pokušamo ublažiti moguće štete i to na način da utičemo na pad temperature vazduha unutar zasada poljoprivrednih useva. Zaštita od niskih temperatura vazduha sprovodi se ne samo neposredno pre, nego i tokom pada temperature vazduha. Zaštita se odnosi na zatvaranje plastenika ili staklenika, prskanje biljaka vodom, vlaženje zemljišta, zagrevanjem vazduha, loženjem vatri, dimljenjem, mešanjem vazduha, kao i postavljanjem zaštitnih ograda. Svaka od navedenih zaštita ima svoje dobre, ali ponekad i loše strane. Pokrivanje biljaka uvek je najsigurnije. Nažalost ono se ne može primeniti na velikim površinama. 

Vlaženje, orošavanje, dimljenje i paljenje vatre

Vlaženje zemljišta svakako je uspešno ako zahlađenje traje jedan do dva dana. Ipak, za ovu aktivnost moramo imati dovoljne količine vode. Naime, poznato nam je kako voda povećava temperaturu vazduha. Vlažno tlo bolje sprovodi toplotu pa se noćno hlađenje lakše nadoknađuje toplotom iz dubljih slojeva zemljišta. Osim navedenog, prisetimo se kako se smrzavanjem vode oslobađa 335 džula po gramu smrznute vode. I tako, oslobođena toplota gre prizemni sloj vazduha. 

Mraz "obrao" trešnju

Orošavanje, odnosno prskanje voćaka i vinove loze jedan je od najefikasnijih načina sprečavanja šteta nastalih od mraza. Ipak, savetujemo da se to ne radi atomizerima koje koristimo za preventivna prskanja protiv biljnih bolesti i štetočina jer upravo time štete mogu biti još i veće. Zapamtite, taj postupak ima smisla samo tamo gde već unutar zasada postoji sistem navodnjavanja orošavanjem. Verujemo da se mnogi pitaju, a zašto? Odgovor je zato što se smrzavanjem oslobađa takozvana latentna toplota. Zapamtite, pri smrzavanju jednog grama vode oslobađa se 80 kalorija. Važno je znati da ako prestanemo orošavati, oslobađanje latentne toplote prestaje i  dolazi do smrzavanja orošavanih delova biljke. Dakle, ako je na primer pupoljak biljke prekriven slojem vode, temperatura koja se oslobađa prelaskom vode u led dovoljna je da temperatura pupa ne padne ispod 0℃.

Štitili voćke od mraza i dobili spektakularan prizor

Dodavanjem toplote loženjem vatre ili na traktoru, vožnjom grejnih tela (neki to zovu lovci na mraz) sve do trenutka kad temperatura vazduha ponovno ne počinje rasti, odnosno do vrednosti iznad 0.0℃. Ovo je takođe vrlo efikasan način u borbi protiv mraza. Poznato je da se ovim načinom unutar zasada može podići temperaturu vazduha za 2℃ do 5℃, ali pod uslovom da izvora toplote bude dovoljno. Paliti možemo slamu, drvo, papir i tkaninu, ali i stara motorna ulja. Dimljenje je takođe jedan od načina koji je koristan, a nije skup. To je najstariji i najjednostavniji način zaštite od mraza.

Dimljenje ima dvostruki efekat. Prvo, proizvedenim dimom sprečavamo prodiranje hladnog vazduha unutar krošnje zasada i drugo što ognjišta odaju jednu količinu toplote. Ipak, upozoravamo vas da razmislite šta koristite za dimljenje. Važno je da dim bude težak kako bi se što duže zadržavao unutar zasada. Dakle, možemo paliti vlažne novine, stare  kartonske kutije, tkaninu, odnosno materijale koji dime, a toga u svakom domaćinstvu ima u izobilju.

Postavljanje zaštitnih ograda 

Mešanje niskog hladnog vazduha sa toplijim po visini takođe pomaže od stradanja uzrokovanog niskom temperaturom. Međutim, taj postupak neće pomoći ako tokom dana iznad zemljišta nema sloja toplog vazduha. Navedeno mešanje vazduha ne sprovodi se na nagnutom terenu. Postavljanje zaštitnih ograda sprovodi se kao zaštita od hladnog vetra, ali pod pretpostavkom da nam je unapred poznat smer vetra. I zato, od davnina su voćari i vinogradari sadili uz ivice svojih zasada žive ograde. Nažalost toga danas više nema.

Kako zaštititi voćke od mraza i niskih temperatura

Poštovani, drago bi nam bilo da smo ovim tekstom makar malo u vama uspeli pobuditi želju da svoje voćnjake i vinograde zaštitite od eventualnih šteta nastalih od mraza. Nama bi itekako bilo žao da smo znali da će do mraza doći, a nismo vas o tome pravovremeno obavestili. Ipak bi nam bilo najdraže da do pojave mraza i ne dođe.