Osnovna stvar koje se pridržava bračni par Jović iz Niške banje više od četiri decenije koliko uzgajaju limunove, to je da ta biljka mora da ima ozbiljnu hranu za sve vreme postojanja. U daljem tekstu saznajete koju?
Ružica i Vidoje Jović iz Niške Banje važe za najiskusnije i najbolje uzgajivače limuna u niškom kraju i zbog toga u njihovo domaćinstvo vrlo često svraćaju svi oni koji žele da počnu da gaje to drvo ili ga već imaju.
Kažu da ih ljudi pitaju za najrazličitije stvari u vezi sa uzgojem, poput toga kada je najbolje vreme za sadnju, kada s jeseni treba da drvo unesu u zatvorenu prostoriju, na kojoj temperaturi preko zime treba da čuvaju stabla, ali kada govore o uzgajanju, niko nikada ne spominje da ta biljka treba "ozbiljno" da se hrani da bi dobro napredovala i imala dobar rod.
"Osnovna stvar koje se mi pridržavamo sve ove 44 godine koliko uzgajamo ovo voće, to je da ta biljka mora da ima ozbiljnu hranu za sve vreme postojanja. To je humus. Čovek bez hrane ne može da radi, a takođe i limun bez humusa ne može da napreduje i da rađa plodove", istakao je Jović.
Prema njegovim rečima, limun traži da najmanje jednom u dve godine dobije novu "porciju" humusa.
"Manje s proleća svake godine presađujemo u saksiju za dva centimetara veću, s tim što postojeći koren ništa ne diramo. Velike limunove, koji su u najvećim saksijama, najpre nedelju dana ne zalivamo da bi koren lakši izvukli iz saksije, a potom im oštrom sekiricom skratimo žile za pet, šest centimetara bočno, i sedam do deset centimetara sa dna", kaže naš sagovornik i dodaje da ih sa tako smanjenim korenom vraćaju u saksiju u koju smo stavili na dno malo oblih kamenčića, a potom humus pomešan sa peskom i stajskim đubrivom.
Vrlo brzo nakon presađivanja na biljci vidi se razlika u njenom izgledu i cvetanju. Postaju zelenije, a pojavljuju se i novi pupoljci i cvetovi.
"Plod izvlači dosta hrane, a kad je nema dovoljno limun odbacuje one plodove koje ne može da hrani. Svakako uvek ima više cvetova nego što može da ishrani, zato uvek odbaci deo roda kada plodovi dostignu dužinu od pet, šest milimetara."
Jović je istakao da je veoma važno da limun ima dovoljno vode tokom čitave godine, naročito u letnjim mesecima.
"Tokom leta, kada temperature dostižu i 35 stepeni, na zemljište sadnica u velikim saksijama sipamo po pet litara vode i oni to 'popiju' tokom jednog dana i noći. Ukoliko ih i jedan dan ne zalijemo, već sutradan je plod mekan jer stablo crpi svu vodu. Tokom zimskih meseci zalivamo ih na petnaestak dana i to velike sa litar, dva vode, a malim stablima sipamo po pola litra", rekao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima ovaj citrus na jesen mora da se unese u zatvorenu prostoriju jer ne podnosi mrazeve i nisku temperaturu. Idealna temperatura tokom zimskih meseci je od 12 do 15 stepeni, mada dobro podnosi i niže temperature, ali svakako ne niže od tri, četiri stepena.
"Listovi stradaju na temperaturi oko nule i minus jedan stepen, a kad je temperatura niža od -10 strada celo stablo. Limun ne voli ni pretople prostorije. Kada je temperatura unutar tokom zime dvadesetak stepeni, na proleće mu opadne svo lišće, ostanu samo plodovi. Novo lišće, ponovo izraste posle nekog vremena, ali to nije dobro, time mu se smanjuje njegova snaga i umanjuje rod."
Ružica Jović kazala je da oni ove biljke iznose iz takozvane "limun sobe" sredinom aprila i tada ona kreće sa pripremama da užili nove sadnice.
"Granama koje imaju obim oko jednog centimetra, zasečem i oljuštim koru u dužini od dva centimetra. Taj deo ostaje na drvetu, ali u njega navlačim plastiču čašu sa humusom. Posle dva, do tri meseca čaša je puna žila i granu odsecam, a novu biljku sadim u saksiju. Vrlo je bitno da se čaša sa humusom zaliva sve vreme dok je na grani", izjavila je Jovićeva.
Kako je dodala svih ovih godina koliko uzgajaju limunove nikada ih nisu prskali hemijskim preparatima, a samo su jedan ove godine prihranili sredstvom kupljenim u prodavnici.
"Dogodi se da se na lišću tokom zimskih meseci pojave vaši, ali ih uklanjamo vlažnim sunđerom. Unazad svih ovih godina prihranjivali smo ih samo dodavanjem novog humusa, a prvi put smo ove godine jednom stablu koje je imalo vrlo svetlo lišće dodali malo tečnog đubriva za citruse. Učinili smo to po nagovoru prijatelja i pokazalo se kao dobro, međutim nameravamo da i ubuduće za prihranu koristimo isključivo humus."
Za bračni par Jović, uzgajanje limuna predstavlja izuzetno zadovoljstvo i razonodu u penzionerskim danima. Uživaju u pogledu na svoje dvorište ispunjeno više desetinama stabala ovog citrusa. Plodove ne prodaju već koriste za sopstvene potrebe i poklanjaju rođacima i prijateljima, dok sadnice prodaju po ceni od 1.500 do 2.000 dinara.
Jovići se rado prisećaju vremena kada su na poklon dobili prve četiri sadnice limuna i krenuli sa njihovim uzgojem. Bilo je to u Đevđeliji 1976. godine, kada su se posle šest godina provedenih na radu u servisu Elektronske industrije u tom gradu kretali nazad za Nišku Banju. Dve, od četiri dobijene stabljike i dalje pažljivo čuvaju i srećom one ničim ne pokazuju da su već u "ozbiljnim" godinama.
Povezana biljna vrsta
Tagovi
Autorka
Pravo je vreme za berbu sremuša 🐻
U narodu poznat i kao divlji beli luk i medveđi luk, ovo je biljka koja je hrana, lek, i začin. Nakon buđenja iz dugog zimskog sna, medvedi jedu samo sremuš 2-3 nedelje k...
