Tikvenik pita: Vranjski specijalitet od domaćih kora i bundeve

Čim u vranjskom kraju zamiriše na prvi sneg tamošnje domaćice po nekom nepisanom pravilu odmah kreću sa spremanjem raznih specijaliteta od bundeve koju zajedno sa kukuruzom tokom leta gaje na svom imanju. Bez njenog jarkonarandžastog ploda, koji obično gospodari pijacama do prvog snega, prosto ne može da zamisli svoju trpezu ni jedna domaćica ovog kraja.

One koje je ne proizvode, tokom zimskih meseci rado je kupuju na pijaci, ali i od svojih komšija na selu koji je imaju kako bi od nje za svoje ukućane pripremile neki od tradicionalnih specijaliteta. Svesne koliko je bundeva jak antioksidant i koliko je bogata beta karotenom koji višestruko zaštitno deluje na ljudski organizam one se uvek potrude da je članovima svojih porodica spreme u obliku u kome je najviše vole.

Uvek "ispadne" dobro

Za spremanje specijaliteta od bundeve Maja Đorđević iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja, najčešće koristi dve vrste koje se u njenom kraju najčešće uzgajaju, a koje su poznate pod nazivom tikva i pečenka. Od tikve najradije pravi pitu zvanu tikvenik i to od kora koje sama pravi. Pre nego što zamesi testo za kore ona od bundeve, koju vole da jedu domaće životinje, oljušti i izrenda najlepše parče za nadev.

"One su po pravilu najslađe i od njih obavezno 'ispadne' dobar tikvenik", kaže Đorđevićeva.

Ručno pravljene kore

Proces pripremanja ove pite obavezno počne tako što od pola kilograma brašna, dve kašičice soli i 350 miliitra mlake vode zamesi testo. Ovako zameseno testo potom ostavi da odmori 15 minuta, a zatim ga na stolu podeli na četiri mala kravajčića koja pošto rastanji oklagijom, premaže ugrejanom svinjskom mašću i spoji jedno sa drugim. Dok ih premazuje mašću ona odozgo obavezno pospe malo brašna kako bi se prilikom pečenja pitine kore razlistale.

Kada to obavi ovako spojene kravajčiće opet ostavi da domore desetak minuta, a za to vreme u izrendanu tikvu doda dve do tri kašike šećera i pomeša rukom kako bi se sastojci što bolje sjedinili.

"Od spojenih kravajčića obično rasučem dve velike, tanke kore. Svaku ponaosob naprskam svinjskom mašću, prekrijem je tankim slojem šećera, a preko nabacam i zaslađenu tikvu. Obično se potrudim da na jednu koru stavim što manje tikve kako bi pita bila što ukusnija", savetuje ova domaćica i ističe da ovako pripremljenu pitu obavezno peče u šporetu na drva, a pre nego što je servira svojim ukućanima ostavi je prekrivenu pamučnom krpom da se prohladi.

Taj deo oni obično sa nestrpljenjem isprate s obzirom na to da ih njen omamljujući miris tera da jednim zalogajem što pre počaste svoja nepca.

Najukusnija bundeva koja se bere pred mraz

Pored tikvenika njena porodica obožava i kada im spremi pečenku pečenu u plehu. Za pečenje ona obično koristi onu koju nožem jedva uspe da iseče, a čija unutrašnjost je poprimila gotovo crvenu boju. Takve pečenke u sebi imaju vrlo malo vode i odlične su za jelo kada se ispeku. Veoma su ukusne i kada se pred kraj pečenja preliju medom.

"Ovakva pečenka obično se odgaji tako što se tokom rasta i razvoja vrlo malo ili uopšte ne poliva, a njen plod ubere pred sam mraz", kaže Đorđevićeva.

Plod ovako proizvedene pečenke, prema njenim rečima, izvanredan je i kada se na krupne kocke skuva na pari sa vrlo malo šećera ili bez njega. Poseban šmek ova poslastica dobije kada se pred kraj kuvanja prelije umućenim jajima i mlekom i ponovo zapeče u rerni.