Nakon gubitka posla Nišlijka Jasmina Đorđević nije sedela "skrštenih ruku" već se okrenula ručnim radovima i postali su njen posao.
Posao i ljubav, hobi i zadovoljstvo - to su više od jedne decenije ručni radovi za Nišlijku Jasminu Đorđević (59). Trgovac po struci, poput mnogih drugih stanovnika Niša u periodu tranzicije ostala je bez posla, međutim to je nije obeshrabrilo. Nije sedela "skrštenih ruku" već se okrenula ručnim radovima i postali su njen posao.
Zahvaljujući njima posetila je brojne gradove i opštine u Srbiji i stekla broje prijateljice. Sada je jedna od najpoznatijih vezilja u Nišu, a dobro je poznaju i ljubitelji ručnih radova širom naše zemlje. Đorđevićeva je za Agroklub kazala da je ljubav prema vezu i ručnim radovima nasledila od majke, koja je takođe bila odlična u ovom zanatu.
"Sa devet godina sam, gledajući majku kako veze goblen, izvezla svoj prvi. Nastavila sam da ih vezem i kasnije, kad sam se udala, dobila decu i kad sam se zaposlila. Koristila sam svaki slobodni trenutak da se posvetim tom hobiju", rekla je Đorđevićeva.
Gubitak posla nakon 24 godine radnog staža joj je teško pao posebno zbog toga što je samo mesec dana kasnije bez posla u Elektronskoj industriji ostao i njen suprug.
"Od nečega je moralo da se živi i tako sam počela da vezem stolnjake, nadstoljnjake, deverske peškire, košulje, različite vrste miljea i torbica. Takođe sam i dosta heklala. Vrlo brzo sam videla da to nije tako loše. Pronalazila sam kupce na sajmovima, izložbama i sličnim manifestacijama, jer sam otprilike u to vreme počela da ih posećujem i da se družim sa ženama koje su na njima učestvovale."
Najpre je vezla, pre svega cvetne motive, na domaćem platnu koje je tkala njena svekva, a potom na lanenom platnu.
"Već na prvim izložbama na kojima sam se 2010. godine pojavila moji radovi su bili primećeni, a radim sve ručne radove, osim poentlesa. Radovi su kompletno moji, sama obrađujem platno, heklam čipku. Sada ne radim goblene iako sam najpre njih počela da vezem, jer se previše truda ulaže u njih da bih mogla da ih prodam", rekla je Đorđevićeva.
Za proteklih 11 godina koliko se potpuno posvetila ručnim radovima ova Nišlijka je osvojila brojne nagrade i diplome.
"Osvajala sam nagrade za vežene košulje, jastučiće i druge ručne radove, međutim, na brojnim sajmovima sam učestvovala i izlagajući kolače, pite i zimnicu, i za njih sam osvajala nagrade. Unija zanatlija i preduzetnika južne Srbije dodelila mi je 2015. godine priznanje "Najuspešnija žena u poslu". Volim da putujem, da se družim sa ljudima i da se takmičim, a ručni radovi su mi to omogućili."
Pojava društvenih mreža, umnogome joj je olakšalo predstavljanje radova, naročito u vreme pandemije.
"Preko društvenih mreža ljudi vide moje radove i naručuju mi ih. Dešava se i da mi priđu na nekom skupu i da mi kažu 'ja vas pratim na fejsbuku, mnogo mi se sviđa to što radite'. Na jednoj izložbi u Beogradu prišla mi je princeza Katarina Karađorđević i rekla da me prati preko društvenih mreža. Kupila je jedan moj rad i sada mi stalno naručuje radove", rekla je Đorđevićeva.
Prepodne je u domu Đorđevića rezervisano za nabavku i kućne poslove, a popodne Jasmina zauzima svoje omiljeno mesto na dvosedu ispred televizora i provodi sate i sate sa iglom ili heklicom u ruci. Dvojica sinova su odrasla i zasnovala svoje porodice, a suprug joj pruža punu podršku, tako da može puno vremena da posveti svom poslu.
Radovi ove vredne Nišlijke krase domove u Autraliji, Novom Zelandu, Kanadi, Rusiji, brojnim evropskim zemljama. U svom domu naša sagovornica čuva brojne rukotvorine, na desetine goblena, heklanih i izveženih ručnih radova i sačuvaće ih za unuke.
Foto prilog
Tagovi
Autorka
