Ivanjdanski venci - zašto se upliću lekovite biljke, žitarice i beli luk?

Srpska pravoslavna crkva 7. jula slavi Ivanjdan, rođenje svetog Jovana Preteče, krstitelja Isusa Hrista. Uz Hristovo i Bogorodičino, to je jedno od tri sveta rođenja koje praznuje crkva. 

Sunce u zenitu i početak žetve

Narodno praznovanje Ivanjdana potiče iz prethrišćanskog perioda, od ratarskog kulta u kojem se slavi sunce kada u vreme letnje dugodnevice isijava najveću snagu, kao i početak žetve.

U nizu živopisnih običaja vezanih za taj dan posebno mesto ima branje lekovitih trava i pletenje venaca od ivanjskog cveća, kako bi se pokazalo da je priroda došla do zenita. Venci od ivanjskog cveća koji simbolišu lepotu prirode stavljaju se na ulazna vrata jer se veruje da štiti hrišćanske domove.

"U ivanjdanski venčić se stavlja ivanjsko cveće, pa kamilica, kičica, obavezno se uplete i kantarion, beli luk, žito. To znači da cele godine u kući ima brašna, a beli luk je da te niko ne urekne, a ostale su lekovite biljke, da se bude zdrav. To je meni tako baba rekla", pojašnjava prodavačica na pijaci Snežana Petrović.

Venci - lekoviti i magijski

Postoje verovanja da se uoči Ivanjdana otvaraju nebesa i da ako se izgovori želja ona će se ostvariti. Ipak, simbol praznika koji se održao do danas je da se pletu venci od cveća koje se bere na livadama. Ivanjsko cveće se ponegde zove još i Bogorodičina trava.

"Negde se ovaj praznik zove i biljober jer se trave beru na sam dan praznika i veruje se da su lekovite, pa se suše i ostavljaju tokom godine kako bi se koristile za čajeve ili tinkture. U narodu se kaže da je Bog stvorio biljku za svaku boljku, pa su narodna verovanja o bilju u našem narodu veoma zastupljena", kaže etnolog Gordana Pajić.

U branje bilja se išlo uoči praznika, brale su ga žene i devojke, pa s se od njih pravili venčići u koje su se uplitale lekovite biljke, žitarice i naravno, beli luk.

"Kao što za bilje postoje verovanja o njihovim lekovitim i magijskim svojstvima, tako postoji i za beli luk i žitarice. Za beli luk se veruje da može da leči više vrsta bolesti, ali mu se u ovom slučaju pridaje i magijski značaj jer on ima jak miris. A sve što ima jak miris može da tera nečiste sile.

Za žitarice se veruje da simboliše plodnost i zato se upliće u venac. Zanimljivo je i da je venac, koji je kružnog oblika, u stvari simbol cikličnog perioda u prirodi. Sa druge strane u našoj, ali i u drugim kulturama, krug se opisivao oko seoskog domaćinstva ili atara ako je u nevolji", kaže Pajić i dodaje da se generalno za kružni oblik vezuje zaštitni karakter, pa se zato i ivanjdanski venčić stavlja na vrata, kapije, privredne objekta, da bi se snaga bilja prenosila na domaćinstvo i njegove članove.

Praznik koji više ne okuplja 

Praznik Ivanjdan imao je u prošlosti i društveni karakter. Pored toga što se išlo u berbu bilja, zajdenički su se pleli venci, tu je bilo druženja, pesme. Često je ovaj praznik bio i slava sela.

"Za ovaj praznik vezuje se i verovanje u lekovitost vode. U čačanskom kraju i danas se beleži da se na dan praznika, rano ujutru ide u manastir Stjenik koji je posvećen Svetom Jovanu Krstitelju. U neposrednoj blizini je izvor, na koji se odlazi nakon službe odakle se uzima voda kojom se narod umiva i koristi za piće", kaže ovaj etnolog i dodaje da se kolektivno proslavljanje praznika zadržalo još na Brankovačkom visu kod Valjeva, ali više nema tog zajedničkog branja bilja, pravljenja venčića.

"Na selu se to uradi za sopstvene potrebe, a u gradu se venčići mogu kupiti na pijaci ili kod uličnih prodavaca i to danas već ima komercijalni karakter", zaključuje Pajić.