Golubovi pismonoše koji leče 'povrede' i osvajaju šampionske titule

Kada se vranjanac Srđan Trajković zaustavi invalidskim kolicima ispred golubarnika i počne da doziva svoje golubove, za tren oka se oko njega sjati čitavo jato golubova pismonoša. Kako koji sleti sa neba ili izađe iz golubarnika, odmah krenu da ga pozdravljaju prepozantljivim gugutanjem koje se potom pretvori u najlepšu melodiju.

Porodica Čolić se golubarstvom bavi više od pet decenija

Uz nju se Srđan uvek odmori od problema koje mu donosi surova svakodnevica. Zahvaljujući toj nepresušnoj ljubavi prema golubovima koju gaji od detinjstva, on je uspeo da odboluje i povredu koja ga je 1988. godine vezala za invalidska kolica.

Golubovi koji osvajaju nagrade i leče dušu

U tom periodu on je pune četiri godine proveo po bolnicama i rehabilitacionim centrima u Srbiji dajući sve od sebe da prohoda. A kada sve to nije dalo rezultate, on se razočaran vratio kući. Njegovu tugu koju nisu mogli da izleče ni najbolji srpski lekari uspeli su da zaleče njegovi golubovi.

Srđan je uz njih stekao mnogo prijatelja golubara u privatnom životu. Družeći se tako sa njima došao je na ideju da u Vranju formira Klub odgajivača golubova pismonoša koje sada broji četrdesetak članova. Tada je ozbiljno krenuo da razmišlja i da se sam sa svojim golubovima oproba na takmičenjima. Otuda je uz pomoć ujaka, u čijoj se porodici uzgajaju golubovi više od sto godina, počeo da priprema svoje golubove za takmičenja.

Izgled vara?!

Puno je radio i na poboljšanju rasnog sastava svog jata. Od Vladaša Atile iz Sombora, Dušana Tepavca iz Kikinde i Jovana Savića iz Subotice je nabavio najbolje primerke golubova pismonoša koji su odmah počeli da osvajaju prva mesta na takmičenjima. Kada se prvi put pojavio na jednom takvom takmičenju u invalidskim kolicima niko ga nije smatrao ozbiljnim protivnikom, a još manje da ima golubove šampione.

"Gledali su me nekako sažaljivo. Nisu mogli da poveruju da se neko kao ja bavi golubarstvom i da je još došao da se takmiči. A kada su moji golubovi nepogrešivo okrenuli kljun ka cilju i poleteli, na prečac su promenili mišljenje", priča Srđan prisećajući se tih trenutaka.

Preko Grdelice, Leskovca i Vladičinog Hana do cilja

Sve se promenilo u njegovu korsit kada je sa svojim golubovima počeo da niže pobede. Njegovi golubovi su bili šampioni grupacije 2009, 2010. i 2011. godine. Prošle godine na takmičenju sa svojim golubovima osvojio je čak tri šampionske titule. Njegovi golubovi su ponovo postali šampioni grupacije.

Okitio se titulom i u ekipnoj konkurenciji, gde je imenovan majstorom u golubarskom sportu, a jedan njegov golub je za ono što je pokazao na takimičenju proglašen šampionom. Na ove trofeje Srđan je najponosniji i oni za njega predstavljaju krunu dugogodišnjeg rada sa golubovima pismonošama.

"Ovakav rezultat sam potajno priželjkivao jer su moji golubovi na treninzima to i nagoveštavali. Dok su bili u trenigu sa lakoćom su preletali staze od Grdelice, Leskovca, Doljevca i Vladičinog Hana. Niko se od njih usput nije izgubio ili promašio cilj. Takvi su bili i na samom takmičenju. Srce mi je prosto pucalo od zadovoljstva kada sam video kako sa neba sleću na cilj. Oni to uvek čine sa puno elegancije i gracioznosti i meko zatapšu krilima pre nego što slete. To je predivan trenutak za svakog golubara, kao i za one koji dođu da posmatraju takmičenje."

Ljubav prema golubarstvu i njegove tajne se dele

On je jedan od retkih golubara, koji je rad da svojim prijateljima, koji se ovim bave, otkrije tajnu kako se odgajaju golubovi šampioni. Uvek im predoči da to nije nimalo lak posao i da on zahteva mnogo truda i ulaganja. Otkrije im i pojedine cake koje je naučio od svojih ujaka, a koje se u njihovoj porodici prenose sa kolena na koleno. Zbog svega ovoga Srđan je veoma omiljen među golubarima. Ovo pogotovo kada ode na takmičenja gde sa iskrenim prijateljima obavezno razmeni svoja dugogodišnja iskustva.

Ovakav uspeh u golubarstvu Srđan zasigurno ne bi postigao da mu u tome ne pomažu majka i ujak Momčilo Jovanović. Njegova majka u šali kaže da je radeći u sinovljevom golubarniku napunila trideset godina staža i da je sa onih trideset i pet koje je stekla u ovdašnjoj tekstilnoj fabrici "Jumko", napunila punih šezdeset i pet godina staža i da joj je vreme da ode u penziju.

"Poklanjam onome ko hoće da se bavi spostskim golubarstvom"

Srđan koji u svom golubarniku ima 150 golubova i nalazi se na čelu Udruženja obolelih od paraplegije u Vranju, svakodnevno se trudi da na svom primeru pokaže da ljudi i u kolicima mogu biti uspešni u mnogim segmentima života, pa i u sportskom golubarstvu.

"Svakom mladom čoveku savetujem da se bavi golubarstvom, a pogotovo deci. Ljubav i briga o ovim životinjama odvući će ih od kompjutera i uz njih će naučiti šta su prave životne vrednosti i nikada neće otići stranputicom. U to ime spreman sam da poklonim nekoliko para svojih golubova onima koji žele da počnu da se bave sportskim golubarstvom", kaže Srđan.

Ovaj sport on toplo preporučuje svim ljudima koji vole ove pernate životinje, tvrdeći da uz njih slobodno mogu da rašire krila i ostvare sve zacrtane ciljeve.