Akvaponika predstavlja kombinaciju hidroponike (uzgoja biljaka u vodenom supstratu, a ne na zemlji) i akvakulture (uzgoja ribe), i predstavlja novi pomak u proizvodnji kako ribe, tako i biljaka.
Akvaponika je jednostavan sistem, porijeklom iz drevne Kine, koji gotovo svatko može savladati i uzgajati začine, povrće i ribu na zdravsteno siguran način. To je metoda uzgoja biljaka bez zemlje, jer sve hranjive materije osiguravaju ribe, a usvajaju se preko vode.
Akvaponika je čist način uzgajanja vlastite hrane, koja zahtijeva mnogo manje vremena i truda od tradicionalnog vrta. Ovaj sistem omogućava uzgoj zdravstveno sigurnog (organskog) povrća i ribe u dvorištu bez previše rada. Korištenjem akvaponike štedi se voda jer se bazira na zatvorenom sistemu koji ne zahtijeva redovno navodnjavanje kao konvencionalni vrtovi. Na manjem prostoru se upotrebom akvaponike uzgaja više hrane nego u konvencionalnom vrtu, te nije potrebno puno prostora za proizvodnju vlastite hrane. Pored povrća, na istom prostoru se uzgaja i riba, koja proizvodi gnojivo za biljke, te se isključuje i upotreba kemijskih preparata i umjetnog gnojiva. Akvaponični sistemi se lako sklapaju i rasklapaju pa su mobilni. Na taj način vrt može pratiti svaku vašu selidbu.
Akvaponika predstavlja kombinaciju hidroponike (uzgoja biljaka u vodenom supstratu, a ne na zemlji) i akvakulture (uzgoja ribe i vodenih organizama). Kombinacijom ova dva sistema nastala je jedinstvena metoda uzgoja hrane na maloj površini.
Dvije najveće komponente akvaponike su ribe i biljke. Prirodne osobine i potrebe jedne komponente zapravo potiču rast i razvoj ove druge. Naime, ribe konzumiraju hranu, i produkte metabolizma izlučuju u vodu. Ti ekskreti su bogati u materijama koje su biljkama neophodne za rast i razvoj. Princip rada je da se hranjive materije prenose od riba do biljaka, preko vode koja stalno cirkulira. Voda cirkulira od tankova u kojoj se nalaze ribe do uzgojnih leja gdje se nalaze biljke. Biljke usvajaju te hranjive materije iz vode i koriste ih za razvoj. Voda, koja je oslobođena amonijaka, nitrata i nitrita se zatim vraća u tankove sa ribama u neprekidnom krugu.
Najbitnija stvar je kvaliteta vode. Ovo podrazumijeva nizak nivo amonijaka, visok nivo kisika i optimalnu temperaturu vode. Amonijak iz ribljeg izmeta je veoma otrovan za ribe i neophodno je da se brzo ukloni iz vode. U prisutstvu kisika amonijak se uz pomoć bakterija razgrađuje do nitrita, a zatim i nitrata, koji su neophodni za pravilan razvoj biljaka. Količina bakterija koju vaš sistem može sadržavati je direktno proporcionalna korisnoj površini sistema. Zbog toga se u leje sa biljkama stavlja sitan šljunak ili drugi sličan supstrat. Pored stabiliziranja biljaka, on stvara ogromnu korisnu površinu za bakterije. Kada u sistem počne stizati amonijak, bakterije će se početi razmnožavati i kolonizirati šljunak.
Cirkulacijom vode ove materije se uklanjaju iz vode u kojoj je riba i prenose se do biljaka koje ih usvajaju. Voda, koja se zatim vraća u tank sa ribama je sigurna za ribe. Ovo znači da ribe osiguravaju hranu biljkama, a biljke omogućavaju čistu životnu sredinu za ribe.
Akvaponski sistemi su veoma raznoliki i razlikuju se u veličini, obliku i izgledu. Oni mogu biti veoma mali (zapremine 10-ak litara), ali i ogromni (zapremine nekoliko hiljada litara). I ovdje vrijedi pravilo - veći sistem, lakše uspostavljanje ravnoteže.
Bez obzira na veličinu i izbor biljaka, životinja i dizajna, svi akvaponski sistemi moraju sadržavati osnovne komponente: akvarij ili tank, gdje se nalaze ribe ili druge životinje, zatim filter koji je zadužen za zadržavanje krupnijih čestica nepojedene hrane, biofilter u kojem se nalaze nitrifikacione bakterije, hidroponski podsistem sa odvodom, u kojem se nalaze biljke na supstratu, i naravno, vodena pumpa koja vrši konstantnu cirkulaciju vode iz tankova sa ribama do biljaka, koja se zatim slobodnim padom vraća nazad u tankove.
Ribe su integralni dio akvaponičnog sistema i formiraju simbiotski odnos sa biljkama u proizvodnji hrane. Koju ćemo vrstu riba imati u našem sistemu zavisi od faktora sredine u kojoj živimo. Prva stvar kod izbora vrste ribe je čemu će te ribe služiti, pored osiguravanja hranljivih materija biljkama. Ovisno o tome da li će ribice služiti za ukras ili jelo ovisi i vrsta koja će biti naseljena u sistem.
Najbolje je koristiti vrste koje već žive na našem podneblju, kao što su šaran, babuška, patuljasti somić (cverglan), sunčice i druge. Pri izboru vrste treba obratiti pažnju da su podobne za život u ograđenom prostoru, relativno otporne na bolesti, prilagodljive na različite parametre vode, dobre za jelo ili lijep ukras. Ukrasne vrste ribica iz akvarija su dobra opcija za nekog tko tek počinje sa akvaponikom. Široko su zastupljene, male veličine i relativno jeftine. Postoji širok spektar akvarijskih ribica, od hladnovodnih (gupike, japanke, koi šarani) do tropskih slatkovodnih ribica (ciklidi). Pored ribica, u sistemu akvaponike mogu se naći i rakovi, slatkovodne školjke i puževi i kozice. Ljuskari daju novu dimenziju akvaponici i dosta ljudi ih drži u svojim tankovima kako bi čistile dno. Školjke su živi filteri i preporučuju se u ovakvim sistemima jer pomažu u filtraciji vode.
Uzgoj biljaka u akvaponici se može odvijati na različitim supstratima, koji pored potpore biljkama, služe i kao biofilteri gdje se naseljavaju korisni mikroorganizmi. Supstrat može biti neorganski, organski ili sintetički. Od neorganskih supstrata koristi se silikatni pesak, pečena glina (ekspandirana u obliku kuglica), perlit, vermikulit i kamena vuna. Mogu se koristiti i organski supstrati kao što je treset, vlakna kokosovog oraha, kore drveta i piljevina, ali oni mogu značajno promijeniti sastav vode i stoga se ne preporučuju u suvremenoj akvaponici.
Rasad sa formiranim korijenom se blago ukopava u supstrat, koji je konstantno vlažan od vode iz tankova, samim tim korjenovom sistemu su dostupne sve hranjive materije. Biljke veoma brzo napreduju jer su im dostupne sve hranjive materije iz vode. Na ovaj sistem uzgoja biljaka, najbolje reagiraju zelena salata, kelj, paprika, krastavac, paradajz, pasulj, grašak, tikva, karfiol, kupus, brokula, bosiljak, menta, ali i većina kućnih biljaka.
Foto: printscreen, Youtube
Tagovi
Autor
